Stražilovo

-КЗ 340 Е*_

нуна каФапа л.уди, или макар се баш задубио у рачунање, само нека чује босе ноге или шапе но нлочама, Бено нотрчн мотком и каменидом. А, н})емда бјеше тром и ианемогао, опет је могао добро иогодити. Мандалина, двадесет година млађа од мужа, бјетИе збојита, широких плећа, мало врљока, нрилично глуна, али вриједиа и учтива. Увијек држаху слушче, које пе излажаше и:! кујинице, а ниједно се не ћаше скрасити код п.их иб годиие. Као што рекосмо, у то доба, Бепо н Мандадина имадијаху највише посла. ЈГосао им бијаше да приређују здјелице, шећер, воду, лимупове. Фрамбоа; (л.ети сладоледе), да приправе карте, — јер ће иослије имати мало слободна врбмена. Господа доћу готово одједном. Свакоме се ;!па мјесто. Судија и комесар н п.ихови по чнпу најближи другови одмах започну. „брбшкулу." То је једна старинска врло ироста талијапска шра, при којој Другови један другом давају знакове, мигајући очима, бурећи усне, нлазећи језике, разумије се, кад уграбе да то скрпју од противннка. Унравииди разпих кандеЛарија и остали наши, из нажи.е нрема пајвишој господи, пачетају се -око играча до краја прве партије, па се и они разреде те ее „бришкула" на све стране. С ночетка, то ее ради.тихо, иа настане мали жагор међу пајстаријима иа жагор нарасте до граје, на узаври дијела каФапа од вике. На једноме столу друг је погрјешно бацио карту, или је дао противии знак, на је етога изгубљена игра, те пије право плакатн кафу због туђег еметепила! У тијем нриликама нарбениди зову Вена за судију, нремда напријед зпају да ће се он динломатски извући, а он онет панријед зиа да се „епорпе" каФе не ће платити, докле се нитаи.е не ријеши, а то је питање дуго као и источпо. Ако је случај сувише заплетеп, (што се нозна ио крупнијем нсовкама), онда приђу и други играчи, те се номијешају, без обзира па касте, — толико играчка страст изједначује л.уде! Деси се и догађај, који тгривуче онћу паичп.у и без велике галаме. Епо комесар извадио дигару из уста и дигао обрве ; стари су-

дија ироничпо Ј "леда комесарова тајпнка; овај ее зајаприо и гриска усне; пристав замапуо високо картом па је тако држи, предомишл.ајући се. Најзад, бутне н.Ом о сто, а тада спопане смијех н.егове противнике. Ма-како пе ћеит, бога ти! Добише нартију, којој се никако пе могоше надати, иартију, каква није забил.ежена у л.етопису бритикулину! То треба да се свима исприча, свима без разлике, и то нотанко, н зато се сви окупе... Мап.и дио муштерија играше се домина, а иајман.и шаха. Шаха играху еамо два љекара, али пе често. Кад би то било, Беио је морао и 1 гп по анотекара, који је то врло радо гледао, премда л.екари увјераваху да се он разумије у шаху. колико и сви оетали у Гозопеку, т. ј. да пема ии јмјма. /Од Срба долажаху „код Ауетрије" н.-еки имућпији младићи трговци, али пикад ни један капетап не нривири у н.у. Из каФане бн разметнули трагове., сваки на своју страну. И опет би трупташ Бено узео перо да ерачунава, и опет би завладала тишипа до вечерп.ега хлада. А тада би измил.еле госпође и госнођиде па се помијешај са гоеподом на тргу. Заиста, тш једпа пед земл.е, на тој пол.аиици, ие остајаше да пе буде чепапа хил.аде иута свакога вечера, (кад киша пс падаше), јер шетп.а трајаше два три чаеа. Шетаху по талијанској моди, т. ј. ие само младићи и дјевојке, удовцн и удовиде, но и ожеи.епо н удато, и мато])о и етаро, свако но своме изб.ору, (већ, ])азумије се, евако нрема ееби, ио добу) изабираше н]1сдмет свога обожавања па мимогретке гледаху се млијечттим очима и измјеп.аваху ссптимспталпе Фразе. Алн се не тражатпе сталноет у узајмпнм наклоносгима, иего баш дуга привезаност е.матрана је била као знак простоте, те готово е.вакога мјесеца кавал.ер би се додвориО свијем дамама на би иочео с ночетка. Тај чудповати обичај остао јс из млетачкога времена, кад не бјеше никакве друге слободе, оеим таке. Дебела шјора Тереза тјераше тако далеко, да је атинкоиала -с двојицом, тројицом у ието вријеме, што би ее, иначс, свакој другој замјерило. Пошто се Јиетачи