Stražilovo

-чз 8(58 е >-

оваки усиех доетигне, нс стоји до деобе Лсскинове тгсго до знан>а старословенскога јеника. А да ћемо своје учснике.лакше довести до знања старословенскога језика преко деобе Миклошићеве пего ЈГсскипове. то су у најновијс време покааали г. Г>роз у својој ст. слов. граматици и ГЈудмани у својој руској траматици. Броз је нанисао гласове по Лескнпу и друго још којешта, али је деобу глагола ик дидактичких разлога заК арловци.

држао но МиклошиКу, што ће значити да деоба Лескинова не годи учсннцима за изучавање старослов. језика. Па кад и ови људи то увиђају, којима ј \ Л»уб. Стојан. није достоинђ сапогв ионести, онда сс надамо да 1 јс школска власт у Србији озбил.но Л>уб. Стојаиовића граматици нреиречити иут у гимназије и као недоношчету одредити место у газоФИлакији па всчпо сохранстие за знак великога отличш. • Јован ЖивановиЋ.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ.

1

- Добиди смо писмо од „Једног измсђу претплатника „Стражилова", у којем одговара Дјепси" абог поруке љегове (у 23. броју) дружиии, која се у Бечу бави, да придиком музичке и позоршпне изложбе прикаже Крал.евића Марка као хрватског јунака. Вели да ће збил.а то „/.агпшаИ 8 (гаио о 1 н У п84уо к , али због тога, што ће видети „пред собом живо приказано оно, о чем је већ читао у преводима од његових најславнијих пјееника." Доћи ће ту „вивраб" али српоки слијепац, који је гуслама будио и одушевл.авао свој народ у данима његова страдања." Простор листа нам не допушта, да штампамо све што „Ујепае" нише, и шта му „један пзмеђу иретплаишка „Стражилова" на то одговара. Доета је и ово. — У 122. свесци „Отаџбине" — у свееци за Мај ове године -- оцењује уредник др. Милан Јовановић пет приповедака младог нриповедача Илије И. Вукићевића, што изађоше нре две године у заеебпој књизи, прештампане

словенске академије знаности и уметности 4. о. м. п. р. читао је др. Миливој Шрепел своју расправу „0 латинској појезији Јунија Рестија", песника из кола латинских песника дубровачких прошлога века. СМЕСИЦЕ. (Некадашња еаборна црква у Охрнду,) тој, како вели Гопчевић у својој „Старој Србији и Македонији," по положају евом најдражеснијој вароши у Турској, јеете врло занимљива грађевина. Лежи на уваном али веома живахном друму, који води од замка к језеру, била ,је посвећена светој Софији а кад су Турци оевојили Охрид. претворена је у џамију.

Р

<&®>, 9 ж. Ј С ^ О

1др

^-<8 УРЕДНИКОВЕ ИОРУКЕ. јН«* х[а <§>'•

/'. //. МиталуиНу у Н. Сврха приче: „У магли " иета из „Стражилова' („Све сам знаш! „Под багремом ), из ј ј ка0 и т , ;0 д Тургењева у елици: „ Казиа Троимаиова."

„Кола" („.Те ли жив?") и из „Отаџбине" („Два растанка", „Нодсвојче"). Јовановић вели за Вукићевића, да је „у избору евојих мотива пошао здравим правцем. што га је Вук обележио, да потражи распозна и оцени благо, што још. лежи у дубипи душе" ерпскога народа. Даље вели: Вукићевићеве приче ииају махом вдраве тенденције а по техничкој обради еачиаавају за себе особен жанр с тога што у свакој оеоби његовој преовлађује више но у икојим другим етички колорит, који нас еилно нривлачи. — „.Тавор" доноси у свом 22. броју из другог дела Ге.това „Фауста" први призор другога чина у преводу Милана Савића. — Исти лист доноси опширан реФерат с јубилеја Јована 'Цорђевића и саошнтава силне писмене честитке, које еу стигле јубилару. — У еедпици филолошко - историског разреда југо-

Пиеац је хтео да јасно еними (ФотограФише) један етраховит моменат из друштвеног живота, који је последица гнусног дела једнога убице. По вашем пиему, у којем велите дм вае је овом прилиКом перо „уважсчог песника, Драгутина .Т. Илијћа ужаснуло", ми видимо да је п.егова прича постигла евоју еврху. 'Го се и хоће. Али не бојте ее, да ће она подивљати осећаје; на нротив, она може утицати својом грозом па гнушање нрема узроцима, који изазивају друштво да се и овим средством служи у заштити евоје безбедности иепред несавесних и дивл.их природа појединаца.

ПОПРАВКА. У прошлом броју етр. 350 први етубац, у 10. реду одоздо треба: 653. м. 153: други етубац, у 25. р. одозго: 1853. м. 1863., — у 33. р. „ иослије к м. _ после".

САДГЖА.Т: Пееништво: Коњаник дивљак, страхотник. Ти си као убав цветак. Хане дан. Нови свијет у старом Розопеку. — Поука: Славни људи у историји и биограФији. — Књижевноет: Вранич српскога језика. Ковчежић : Књижевне белсшке. Смесице. Уредникове поруке. Иоправка.

„СТСАЖИЛОВО" излави сваке недељ? на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 п. на четврт год. — За Србију и Ц|шу Гору 12 динара на годину. — Рукописи се ша.г.у уредништву а претплата књижари ЈГуке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прииа претплату књижара В. Валожића у Београду.

ШтампапиЈа дна ПавловиЂа и Јш.ића у Новом Саду.