Stražilovo

СТРАЖИЛОВО 1МШ1Е И №№К

Б[ Ј ОЈ 23.

У НОВОМ САДУ, 7. ЈУНА 1892.

ГОД. У.

НШФ ПЕСНИШТВО.

КОЊАНИК ДИВЉАК, СТРАХОТНИК.

(по хамердипгу)

Жја дрну коњу зајезд'о фг« [•■р 0;ј доба поноћно Коњаник дивљак, страхотник, Ко ли је, ооже, то ? Иред п,име јури ордија, Гесло јој : ужас, лом; Ал престиже ју коњаник На црном хату свом. ТТред Н ј И мс лети гавран црн, Злослутник брзолет; Ал нрестиже га коњаник, Тај кивни разбисвет.

ТГ8

Џх

Ти си као убав цветак Мила, чиста, бајна, Кад те гледим, менс стисне Туга — тиха, тајна.

Пред њим се стрела отнсла, Сва црна у свом злу; Ал јахач језди стрслније, Пак престиже и њу. Кроз тмину језди јахач брз, И лов ће стигаут' свој ; Чујемо шкрипат зуба му, Ајг не знамо га, ко ,ј'. Мссец се стрепом промоли Кроз облак разадрт — — Нарин је — јаој — Зарааа, А јахач му је: Смрт. Змајова.

»8 » ®

№9 (х. хајне) ' (Јклоиио бих чисто руке V, Молећ вишњу силу, I- • I Да те удил. и одржи Бајну, чисту, милу. / _

■4^ ХАНЕ ДАН.

Ш оћете ли да сазнате душевну фшијо'^иомију којега иарода те да птто по^ узданије оцените, у колико се нриј ближио општем идеалу човека, сврси савршенства, загледајте у његове обичаје, али не оие, што се извештаченим нутевима

шшшт

»V- • .М 1 ' Благојв БранчиА, V 0 к гГД..| јјЦИ ШШ |Нј изазивају, век у обичаје, који се од колена на колено, с оца на сипа, тако рећи, с крвљу наслеђују, као што се и обличје дедова обпавл.а на нраунуцима и непрекидпоме потомству. Таквих обичаја има у свакоме народу

1'Ј