Stražilovo

-*з 381

Летопису за г. 1862. у ки.изи 105-ој четир листине кралзева угарских, које се тичу горњих Ковипчаиа: а Гаврило Нитковић номсиуо је у Гласнику за 1870. књ. XXVIII. 2(!. ; да је Макса . I удаић нанисао Монографију вароши Ковина и судбу ковилских Срба -- и .да ће у истом делу „саопштити све привилеђије, што су подарсне ковинским Србима". Витковжћ рече г. 1870., да ће М. Ј]. издати, али изреци тој ниј.е иридодао „ако Бог да!" -- и ја не знам, да је монограФија та — и у тој монограФији .свеколике привилеђије ковинскс вароши — међу тим угледала света. Ме1)у тимје сам 1'аврило Витковић изложио бпо на београдској изложби историјских, кљижсвних и уметних споменика српских, којеје он нрикунио, и ковинске нривилеђије, само не знам, да ли ориђипале иЛи нренисе од тих привилећија (в. у Сниску тих изложених Споменика, печатаном у Г>еограду 1883. стр. 13 — 16.) Послејеиети Витковић са скупљепим тимспоменицима натоварио читаву 67. књигу Гласника (г. 1887.) и у тој 1Ш)ИЗЏ нриоиштио: 1.) кратак списак свију повеља, којс су мађарски крал.еви подарили становницима слободне крал.евске варогаи Кеве — Доњ.ег Ковина — за заслуге, које су ти становници стекли као храбри војници и вешти бродари (?) стр. СХХХ1Х - СХЈЈ УШ. ; 2.) исти тај списак на латинском језику под натиисом: 8упорНса с1ес!нс(;1о Нћег^аћгт е(; ргаего§аНуагит ех рг1уЈ1е§118, рег Нип^апае ге^ез орр 1 с1 о Касг-Кеуе е1аг§ЈН8 (1ерготр(:агат — ра^: СХИУШ - С1^Ш.; и 3.) једва једном и ров! ћ)!, атћа^е«, а^1а е'1 гЈеуја, с! 1о1 (ИбсгЈтЈпа гегит саме пршшлеђије, но опст не све, већ од којскаквих 33 комада 14 комада и пет привилеђија по два пута — а зашто но два пут исту привилеђију, Вог би га знао. Ето тако су се за носледњих ових четрдесет и четир године, односно двадесет и иеколико година подвизавали и трудили око ковинских привилеђија номенути дијоскури, од којих је један угледао свет не далско од Ковина а други још и данас живи и борави у своме двору, који се двор назива „Кис1аЈс8 ћаг" у Ковину па Ади чснел.ској. II оиет, и покрај свеколиког њиховога подвизавања и помињања и папомињања и рекламоваља, ВЈр1ота1агЈит Касгкеујепве (Насхкеуех ОктапуМг или Зборник ковинских нривилеђија

или листииа) није издао ии Лудајић ни Внтковић всћ МлдсЈјсв 1.ч1:.уап, 82еке .ч1е1тегуа1Ч ри8рок1 82ег1аг1б, копуу(:агпок, .чгепЈ-згекј и1пок ез једугб, у Стоном Београду г. 1888., у ком јс динломатару нриопштено тридесет и шест комада листина краљева угарских, изданих у времену од г. 1405 -1536., а којс се тичу Дољњег и Горњсг Ковина. У предговору издаваоца тога Зборника номенут је и Лудаић Микша, кр. јараш-биров, сиурно^ за то, што је издаваоцу с. другом тамо поменутом господом био на руци у изданан.у ковинских тих нривилеђија. И Иштвап Магдић бар јс поменуо нашег Максу Лудаића, а иознати угарс.ки новесничар Пешти Фриђеш? Но о том ниже, а овде морам ја спомеиути, с благодарпим срцем сиоменути г. Максима Лудаића, што јс ирс десетак година имао доброту послати ми горе поменути сиис: ЗупорНса (1е(1ис1ло 1лћег1;а1ит е!с. са доданнм од своје стране хронолошким редом и Дољио-ковинских и Горњо-ковинских нривилеђија, придодавшн свакој иривилеђији тачан датум, то јсст мссто, у ком је, дан, месец и годину, које је издана свака иривилеђија. У том хронолошком реду номенуо је Лудаић оспм назначених у синоптпчком изводу иривилеђија јогн једну, и то на првом месту као данас иајстарпју ковинску нривилеђију вароши Ковииској иа дол.њем Дунаву од крал.а Нгигмунда у СтолноМ Веограду дне 10. Јан. 1396. г. издану, овако: „бЈ^типЈпв гех е!:с. Ба^ит ји АЊа Ке^аП, ГегЈа дијн^а ргохјта рои!: 1е.ч1ит ЕЈ)|рћапЈае ВотЈпЈ, А. В. 1396. ()вде Жигмунд, цар (?) римски и краљ угарски 4 , нозивајући се па своје мало нре тога издато иисмо, налаже свима ђумругџијама, да се од ковинских становника не усуде узимати ђумрук, будући су они од таковога нлаћања по целој угарскрј земл.и за сва времена ослобођени. За ту најстарнју Ковинску привилсђију није знао ни један од иаиред номеиутих писаца, ни угарских ни орпских. У мало, што не заборавих сноменути, даје и Фејср у сво.м динломатском кодексу краљев,ства угарског е!с. у тому X. уо1. 6. ])а§. 928. нриопштио ионајважнију привилеђију, коју јс Жигмуид крал, 29. нов. 1428. Ковинчанима издао (бЈдЈктшнЗиа гех с^ујђи« с1е Кеиге Јауогез тегс1топ1а1ев 1трег(Ниг. Ва1ит јп Кагапзећев јп viГезН ћеаН Апс1геае Аров^оИ А. 1428.) Ако си е.вс -досле помснуто и изложено о ковинским привилеђијама у опште н сам знао,