Stražilovo

382 ез-

добри читаоче, — добро; и ја пе жалим труда, који еам годинама и од много, мАого годинаулат гао у тр,. да саберем пешто, и да ее ранаборсм у неколико у тим Ковинеким привилеђијама. Но ако случајно не знаш, ако, као што ее каже, немаш ни појма о тим Ковипским привилеђијама: о тима, као штб г. А. Отојачковић екромно рече „не певажним" или, као што је Лудаић миелио и као што Витковић још и данае мисли, врло, или иуно или јико важним ковинеким привилеђијама, а ти ћеш бар од сада :шати, шта све морапг нрочитати и где ћеш наћи све што треба проучити, да се можеш обавеститити и свакоме рачуна дати о ннаљу твом односно тих кошшских нривилеђија. Веа упуте са стране и беа малога труда еа своје 1 стране тешко ћеш саннати и бити на чисто с питањем о насеобини српској у Горљем Ковину н какве су привилеђије дали угарски крал.еви тој насеобинИ срнској у Горн.ем Ковину. У том погледу најбол.е ће бити да оставиш на страну све дојакошње напомене и угарекнх и срЛских паучеп.ака о Рац-Ковину и о Ковипским привилеђцјама, почињућн од Матн.је Вела па до онога писца, који је написао на Француском језику књигу: Срби у Угарско.ј, коју ,је књигу нрсвсо на српски наш д]). Отеван ПаЉловнћ, а издао неко други 1'. 1886. — а узмеш прсда ее номоиути, од Мпггвапа Магдића г. 188$; на свет издани Рац-Ковински Дипломатар. Но ако си тврдоглав ти и нс ћеш, баш у нркос мсни не ћепг да ноетупиш, како ти ја светујем, г.ећ хоћеш да ее поучипг о то.ј ствари у Катоне (Н|8(опа сгШса гедпш Нип^ па«, XII. (;от. р. 510.) или у Епгла (ПГ. 378.) или <1>еслера у Доктора МихаЈг.а Хорвата (II. 280), у Фсслера Клајпа (II. 376.) и у Салајијевој кгг.изи о срггеким ггасел.има у Угарској (г. 1861 ); илн у Орпеко.ј пчелгг за г. 1833. (стр. 9Ц и даљо), нли у Стојачковића , (Мсрте, стр. 6.), у ВиткоВића (Гласинк, кн>. 28. стр. 36.), плн у Рачкога (Кпј! 2<>У1пк II. 485.) — зло ћенг ггроћи и залуд 110 тп

бити мука сваколика. Наћи ћеш, да сс свнколици нисци ти лсгто међу собом слажу н казу.ју .једпо исто, н како да ее међу еобом не слажу, кад јодаи другог, МЈгађи старијога испиеује и нреггисујс ! Поведе с,е реч у другитву, на збору ггли састанку н у ученом разговору о Србима у Горњем Ковину на чонел.ском острву испод ВудимПенгте, на ће те ноко занитати и замолити, да му кажош, од куд Србал.а у Кнсг- Кс\иг &-јуу у срцу Мађарске, од куда се они досслише опамо и ради чега они оетавише своју земл.у и дођоше чак под Г>удим-11ешту, и кад, у којо време и које годино дођоше они и настанише се на чеггољском острву? Ако знагп и наметујепТ, нгта су ианис-али п рекли о том српском насел.у на чсггел.еком острву поменути историци и писци, ти ћеш сместа питачу одговорити: да су се Горњо-Ковипски Срби досекили из сраске земље, из страха од Турака, још за кр'1љи Жигмунда а око голипе 1404. а дошавшп и населивши се на неком пустом месту па чеиол.ском острву, да су добили новопасел.егги Орби прпннлеђију од истога крал.а Жигмунда већ н^лћо 140Д. 1'однне, на оида другу од 1412. па 1|)с1.у |>д /•/»?•*. I. н т. д. Питач, ако гпгје прс, него гпто тс.јо запитао

и ставио ти оно питањо, нрочитао п проучио Жигмундове принилеђијо од г. 1,405., 1412., 1428. и Лист крал.а 1>ладислава Нол.ака од 1440. г. или Лист краља Ласлова од 1455. г., задовол.иће се твојим одговором; али ако .је оп зпао, гата ггишо и гнта се каже у тим с/гарим лиотинама, стаће и устаће, и побиће те и доказаће ти, да 1.) није истина, да су се Горп.о-Ковннски Срби доеелили из сраске земље,- и да 2.) иије истина, да су сс опи досслилн п наоелили оно нусто мес.то на.острву чспол.ском за криља Жигмунда г. 1404. и само ће ти датн за право у погледу нобуде, којом еу нокрепути Србн, да се ггреместе чак нод Вудим- Кошту. (Настаинће се). : И. Руварац.

КЊИЖВВНИ ПРИКАЗИ. Јај?1<5 V, 1Лп Мвпап(1ог8еп4вп/,ој1 јп Л«г аНкЈгсћеп«1а\'1в<-1н>11 Оћтоп, — —, шгкНсћет ЈП1сПеЈе <1ег кахв. АМеше <1ег \УЈ8в'М1ве11а11еп. Чеп 18-)2.

1п ОпЈнштјои ћех Ттирвку. 8° 104 стр. Посебно из бдолшдећегкШ с1ог' киЈв. АкаЛопие Јег ШваепзећаНеп јц Шеп, рћПоворћЈвсћ-ћЈк^опкеће СИавве. ВапЈ СХХУ1. — Стара литература јужних Словспа имала је доста радншса,