Stražilovo

•чз 445 ез-

тшкЗа (ЈозеИае 17. бгђјје па о(:ок Сере1ј ко<3 ВисИта, §Јје јт ђјјабе ро(Зје1јепо тјев1о 8у. Ађгаћат ]Н таН К оу1п, ос1ап1е ргогл т а{ ос! Ма^јага Касг-Ке ,У1 ј. агћзкј Коујп 1 <3а је Нт бгђјта с1ао кга1ј б^втипс! рг1У11е§]је ос1 $0(1. 1405, 1412, 1428, 1435 (ч. Кпргеушк II 485). А тако писати штје требало бар од оног доба, кад је изишла па свет 105-та књига српског Летописа и у Летоиису том повеља краља Владислава од г. 1440 и повеља краља Матије од 1458 г. А како сам се тек ражљутио, кад сам опазио, како је и у књизи по свој монархији нашој распрострањеној а званој : Б1е оеа^еггеЈсИвсћ-ип^ап.чсће Мопагсћје 1и ТУог! ипс! ВИ(3, Опдагп, Ваис! II. \У1еп 1891. па страни 625. отночет опис Србаља у јужној Угарској. Но с г. Антонијем Хаџићем, који је написао тај опис, још ћемо се разрачунавати, а ја, као што сам се брзо и јако наљутио, кад сам прочитао с.трану 625 и следећу за њом страпу тога описа, тако сам се носле брзо и лако одљутио те не љутећи се већ ни на ког написао сам ово о ковпнским привилеђијама само за то, да се види и сазна:

1) да пре 1440 г. није било на чепељском острву српскога пасеља; 2) да Срби, који страхом од Турака гоњени поменуте г. 1440 досиеше на чепељско острво и тамо се на пустом месту настанише, нису дошли из сриске иемље всћ из земље угарске, из доњих крајева, из вароши ковииске и села Баваништа и Скроновца; и 3) да се с почетка и дуго времепа мислило, да ти с једног краја Угарске на помеиуто острво дошли Срби не ће ту на веки остати, већ да ћс се, кад опасност мине, вратити натраг, од куд су дошли. Но ти Срби, већим делом трговци, заштићенп од краљева угарских, уживали су на чепељском острву старе трговачке слободе и слобоштине и нове иовласти, а све тргујући и промишљајући о своме добитку. М они осташе тамо и дочекаше тамо године 1543 Турке и потпадоше под Турке, од којих се били пренлашили г. 1440. те доспели из Доњег Ковина на чепељско острво, где ће умирати п изумирати и пајпосле са свим изумрсти. КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ.

И. Руварац.

Шо1(јпг перкдИезг дупјШпепу. Е<Ш§ Иа<1а11ап еге<1е!л ћо1»-аг 82буе§;^е1. ГсшШоМа е8 а ћо1§'аг коппапу 8е§-е1уеуе1 кЈасИа: 81гаиз% АЛоЦ. Аг е1б82о4 п - 1а: Бг. 8Ј8тапоу В. 1уап, а 1)о1§. ко/ок1. пишб/Л. 0821а1уГбпбке. 2 кб1е1 ВпЛареб!, 1892. Веуа! 1ен1\'егек. Ага 6 Гг1 1и. 334+ХУ1+393. „Бугарску владу и парод карактерише, да све, што у последње време чиии, чиии из политичких рачуна. 11и књижевпа н.еиа подузећа нису без те карактеристичне црте, ма да се пред ученим светом и обичном нубликом појављују у другој боји" (А ћо1^аг коппапу! е8 петгеМ је11ет/л, ћо§,'у ћагпп! 1е82 18 аг пк)ћћ1 1<1бкћеп, аппак окуеИепШ уап уаћши' роННкаЈ ћа11еге. Ме^ п - о<1аНш уа11а1а1а! 8еш пе1ки1б21к 1е1је8си 02,1 а јеПстгб уоп;'ш(:, ћаћаг а 1и<1отаиуо8 VI1а^ уа^у а 1аНш8 кбгоиве^ е1бИ тав вгтћеи Шииек Ге1. Стр. 1.) Тим речима ночиње Штраус своју повећу расправу, која је штампана пред првим делом ове збирке, и већ овим речима дао је својој збирцп и раснрави иајбол.у сведоџбу непристрасиости. Штраус признаје, да бугарска

влада све што год ради (па и у књижевиости) ради само из политичких рачуна. Дело ово Штраусово издапо је помоћу бугарске владе, тс је — по речима Штраусовим — и ово дело потпомогнуто из политичких разлога. Бугарској влади је стало до тога, да се глас „бугарских" иародних песама распростре у образованом свету, и да образовани народи упознају бугарске песме, обичаје, веровања и т. д. С тога бугарска влада потномаже свако књижевио дело, које упознаје „Запад" са бугарским народом, особито које га упозиаје са „нравим стањем ствари" у Маћедонији. Али дела, које бугарска влада потиомаже, та дела иису и не могу бити објективио иаписапа, јер влада потпомаже дела, која су нанисаиа тако да иотпомажу бугарске државне интересе, а ови се косе са Државним интересима српским. Заиитерссовапи иароди ие могу објективно судпти о својим споровима; исто тако и писци, које потпомаже једна влада заиптересованих иарода, морају бити субјективни у спору дотпчних народа. Чисто објективни могу бити људи са свим страни, који су о стан.у