Stražilovo

-43

ХЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. V. Ја§јс. ЛгсЊ Кг а/апзсће РММодт пп4ег МКлуЈгкип^ уоп А. Вгиекпег (ВегИп), Ј. веђапег (Рга§), С. -Тјгесек (Рга^с), А. БевИеп (Вејриц;), Н". 1Те1шп§ (Вгев1аи), 84. 1Тоуакот1<5 (Веј'|га(1), Л. ^е&зеМвку (81 Ре1егв1таг§) ћепии&едокоп уоп . У^ог/.ећпЈег ВапЛ. ВегИп, УУеМшаппвећеВиећћапс!1пп§. 1892. веЈг. 8-а. стр. 1У. + 643.. — Изишла је и четврта свеока 14. ктг,. Архива и тијем јо довршена та књига. Рећи и једну похвалну ријеч овому предузоћу звало би се сипати пијесак у море Доста је само казати, да Архив Псз икакве предрасуде увијек еједнаком пажљом пригрљава све Словене и да од својега постанка с јеДнаком темељитошћу расправља евоје задатке. Четрнаест досадањих књига еу права ризница словенске Филологије, књижевности, језика, старина, повјесвице и свега што ,је сродно с љима. На својим страницама сједињује Архив у брагско коло најврсније научнике свијех Словена, расправља питања, која се тичу и свијех Словена као једнокрвног и једиојезичног племена н сваког племена напосе а уједно је доетојан поередпик између словенске науке и западне. За пао Србе и Хрвате, који ие имамо заеебна Филолошкога листа, има А. релативно већи значај него за Чехе, Пољаке и Русе тијем прије што уредника крв и род веома често свраћају на питања и приједмете, који се тичу његова пломена. — У овом прикаау намјера ми је, да изнесем пред наш свијет из 14. књиге Архива чланке, који се тичу посепце нас. Међу расаравама (АћћатИш1§еп) је на стр. 73—75 чланак К. Јиречека ВеИегвр1е1е ш тШе1а14егНоћеп ЗвгМеп-, у којем се говори о коњаничкој игри, која бјеше за деепота Ђурђа Бранковића 143п г. о божићу у Приштини, на ијесту, које ее зваше иотициште(—трклшште). У извору се вели, да та игра бјеше еваке године. Не ће ли то бити исти обичај, који се још и данас држи у нас о првом дану божића, када се момци утркују.* То ее вели „пратити" или „вијати божић". — Стр. 75 исти писац наводи потврду за ријеч „стаљапин"(—данас гостио пичар), која долази у Зак. Душанову. — Стр. 77 Јосиа Аранца тумачи ријеч „јарула", која долази код Бараковића. Јарула (долази и арла, јерула, јерулица, јарда) је од лат. агео!а=цвјетна лијеха. — Стр. 78—82 од истога нисца \\'оћег сИе вМвћтзсћеп Со1ошеп 1п бМЉИеп? Сељакање наших примораца у Италију учестало је особито послије турскога оевојења. То потпрђује Аранца млетачким споменицима (код Љубића) и „Нланинама" песника Зоранића. — Стр. 255—277 Конст. Јаречка 'Лиг \\ г пгсПј;ипј* (1ег пеиеп4с!еск4еп ћи1$аг. СћгопГк. Ту ес мисли кроника, коју издаде Јован Богдан Агсћ. XIII. 526. д. Ово је једна од веома ријетких буг. кроиика. Писана јо за вријеме нашега Константина Филосо #а у почетку XV в. У њој има љекијех нодатака и за српеку повјесницу. — Стр. 360—373 завршетак Новаковићева чланка Ип ВеШ'а$ жпг Кшгае с1ег таеес1ои18о11еп И)ја1ес^е, у којем су приповијстке VII—XII. (оетале у Агећ. ХШ.) — Страиа 556- 587 ВеНга^ гиг (ЈевеМсћ^е с!ег Епиу1еке1пп§ (1 ег вегћјвоћеп Не1* У Нов. Саду се сваке године први дан божића утркују момци на коњима тенеринеком улицом.

:7 К■ с1епс1Јсћ(;1П1§ од Авшпв-а боегепзеп-а. Опо је знаменит ири.гог нознавању сри. нар. песништва. Писац расправл.а прво о старини поглавито Иукоких јуначких пјесама и поставља ова питања: 1 да ли јуначке пјесме Вук II. све или дајбуди главап дио им снжу на 300. год. или и нреко тога у прошлост без замашне промјене? 2. Ако то није, може ли се узети, да дајбуди вигас или некојих иесама у главном бегао око 1500 онако, како су запиеане око 1800? 3. Ијш бјехули оне не гледећи на облик^ дајбуди по садржипи у главном истоветне са записаним пјесмама? 4. Бјегае ли облик (не гледећи на садржину) епоке појезије око 1600 исти као 1800? Питања ова су веома заплетена, зато се мора к њима обазрпво нриступати. Писац мисли, да је до еад мало пажње поклоњено бугарштицама а баш њих би требало прво испитати и то не само са обличне стране него и њине унутрашп.е особине, требало би утпрдити како су оне постале и кад н како су ее раавијале и све то бсз обзира па новије (Вукове) нар. пјесме, јер ноређење е њима је највише и мутило поглед новијих испитивача. Изнесавши ирво мишл>ење Миклошића, Јагића, Павића, Новаковића, Богигаића разлаже нам писац са љекога широкога видика, како се мијења нар. појезија у току времена и шта утјече да се мијеља. Ово дослије бјегае само увод. Сад прелази на I. дио, на пјесме, које су запиеане у јужној Далмацијн (т. зв. бугарштице). Нисац брани ове пјесме од Новаковића и вели да нијесу ФалсиФикати. Девет пјесама збирке из Нераета су локалне природе. Бр. 54. 55. 56. (у Богишића) ноказује на Херцеговичу и Босну. Само двије у Богиш. 36. н 38. одводе нас у Хрватсш/. 47. и 33. су неодређеие. Остала већина и ако не спомиње српско име (што је чудновато) одводи нас у унутрашљост и вије се око онијех истијех мјеста и јунака, које пјевају и остале српске нар. пјесме. Иисац напомиње и то, како су већ Богигаић и Јагић показали чисто правоелавни карактер овијех ијосама (на пр. Сибињанин Јанко и краљ Матијага приказују нам се као православни). 0 српском карактеру бугарштица послије овога не може се више ни сумњати.* Довдеје доведена расправа у овој књизи. Нестрпљиво очекујемо наставак. — У критичком гласнику (кгШвсћег Аи/е]а;ег) оцијенио је Д. Матов Масингову књигу: 2иг Баи1- и. Аесе1Н1ећге <1ег гпасе (1оп18ећеп Н1а1ес1е, која на сваки начин треба да има и за нас интерееа а ЛУ. УопЈгак Јагићево дјело: 61а§о1Шеа. \\ г иг<П§ип§ пеиепМеоИег Рга^шеп^е (има оцјена у „Наставнику" од прошасте год.) У овом * 'Г. ј. но може сумљати онај, који је приступачан разлозима, кому се можо љегато објаенити. Међу таке не иде „У1епас", којему је ово „кНтауа МроЈе/.а" и који вели (у 28 бр. стр. 448 б): Ие гпашо, којћп ргауот гоуе 1е рјевте агрвкша. Оие вп ув(5шот 1нк1е I ваћгапе ћИе па 1ивкогјвкот Ии Нгуа1зке (то је дакле она буба у главц!). Нри крају вели: РгоИу ј *1иро81а — ро рогна4ој ге6еп1с1 с1о(1иЈо во је 1е«ко ћогШ, аН зе 1о ибепо оИшапје \1ке по тоге 1 ие вшуо роЈпозШ. М1 8шо Нгуаи и орбе осМЗо рори8Иј'|\ г 1 (?) 1 оћ/дпп (!) ргета пјеИт „ибетт" рхбејта. Хрвати би да ударе цензуру на науку. Научннк смије доћи само до онијех ресултата, који Хрватима годе, иначе је све „§1ироз.1"! А загато „Угепао" не покуша да 8оегецвеп-а доказима нобије?