Stražilovo

-43 4:4 животом или је тамо живео у онштој заједници са остадом браком Словепима, о томе је тешко рећи, да ће историја ма када тачно расветлити. Али ако то не можемо знати, а оио ипак имамо, ма носредних, иодатака о духу, који је вејао код овога народа у љеговим политичким, религијозним, оиштинским и домаћим нојмовима. Религија и племенски ред, који народ допесе са собом на балканско нолуострво, сведоче јасно, да је сриски парод дошао у Јевропу са прекаљеним установама у погледу религије, друштва и државе, а никако, као остале варварске хорде, које сем освајачких и дивљих иожуда пе пмађаху никакових виншх идејала. А то је доказ, да је срнски иарод стојао иа много већем ступљу образоваиости, пего ли многи други, који већ из одавна код утицајем римскогрчке културе у Јеврони живљаху. По религији и народним обичајима, који језику Сир-дарија звада ео л зове се још и данас Сербез-дарија, што ће рећи: слободна река. Јодан део словеиских илеиеиа био је потчиљеи татарским и иерзијскиж иародима, а она, која жикљаху северно на обалама Снр-дарнје, беху слободна, ненотчнл.ена. За разлпку од потндњешгс 'ова су зваж: „Сербез", а реку ленокорених ллемела „Сербез-дарија". Ово име су елободна словелска ллемена задржала, избадивши суфнке: „ез", све до ноеледње ссобе, а доциије се задржало' само код балкалеких и лужичких Срба. Шеац овога чланка ннје филолог, али жиели да ову ноставку не треба овлаш проиуститн, без стручннјег лретреса, тпм пре, што ее зпа, да ни један народ нцје сам себн лме надео, него га је увек од других добио. Тако. слнчно нме добилн су од других галских племена и Франкп, што значп: слободнн или како Татари. Фарзи н Турци веле: .Сербез". Осим тога. да је име „Серб" пбстало од словепекога „Сораб", могло бн се с нралом питати: па како то да се оно појави иа тако два удаљена краја Јевроне и ме!;у два удаљена нлемена б а л к а н с к и х и л у ж п ч к н х Срба, којп не имадоше у Јевропи никада заједиице, ла ни но блискоети језика, докле га код иајближих племеиа: Хрвата. 1>угара, Словепаца и Руеа — нема ? 11о евој лрнлицп дакле да је овом имеиу корен у источним језнцима, да смо га добили у онштој заједиици, да ее код поједнинх илемепа замелило новпм било цределнпм (као Пољацн) илидругпм нменима, а оетало еамо још код балкапскнх п лужичких Срба. Никако пак од латинекога: „вегу", јер би ее оно одиоеило и иостало онште нме свију словеиеких нлемеиа, која у граннцама римске пашерпје живљаху.

0 81V \ ^у од УП. века запажени, види се у велико, да је .срнски народ иајвише склон мирпом и питомом животу, коме је сврха, да се сам собом самостално развија. Поједини историци грчки из оиога доба нриказују нам Србе као нлеме, које нема освајачких иожуда и које, певајући иесме богип.и илода и богу гостољубља, у миру и тишипи Шрађује своју земл^у. Међу тим, ко год је пратио историју иптелектуалиог развића народа, зиаће, да склопост иитомом и мирном домаћем животу условљава социјалне установе, које се битио разликују од оиих варварских. Према самом томе и српски је иарод морао стојати својим иителектуалним особипама на таквом стунљу развитка, какав се код многих јевроиских народа ночео развијати тек кроз дуг низ борби у самој Јевроии. И заиста, ако узмемо на ум то, да су Срби из нрастаре иостојбине дошли у Јевропу са илуго.и, жрвљем за мливо жита. сриом, разбојем, тачним разликовањем и прошва/јашм боја, као и осталим земљорадничким сиравама, па му ставимо иа суирот оие дивље хорде Хуна, Авара и 7'«тара , које, ие имајући ии нојма о свему томе, улетаху у пароде са мачем и оги.ем, распростирући иа далеко страх и пустош, оида се пе сме иорећи да грчка империја пе беше никад сретиија, него оног дапа, кад је у опустошепе своје долине иримила иарод, који ћс у пајкраћем времену од трачко-илирског иолуострва начипити житиицу ондашље Јев]»опе. Међу тим, време, кад се српски народ у грчке земље са свим досељава, било је судбоибсно ио васцели свет. Светска имнерија, Рим, угасила је последљи зрачак свога живота. Издишући оставио је стари век новоме у паслеђе своје осиовне установе, обрађеие у римском ираву, као и поворођепу религију хришИапства, којој бслпе задатак да из темеља иреобрази опдашхве друштво. Шсточна римска империја била је тај иаследпик, који требаше да са обала 1 >осФора нов живот у народе уиесе. Пема сумље да је Визаитија и ночела ово вршити; али сами осиови римског права, које се као најоиробанија нравна уста-