Stražilovo

-и 477 Е>-

Мјцшјн, удова крал.ица, дснлп се брату свом, крал.у < 1>ордипаиду Г, да од својпх краљичкнх добара: град! ста]>ог Судима и острвн: Пакавп тагкћ! <■ Г. Тсвере] (Ковина. и 'Iспол.а), од којих ,јс пекад нримала по 1200 Фор. уг. годпшп.сг дохотка, пеГ) од г. 1.507 па до краја г. 1 Г);Ш пијс прпмила ин крајцарс. (Моп. Нпи». 1икГ. В1р1ошаГапа II П:?). Иштнанфија помтпг.с под г. 1541. (у издању од г. 1085 стр. 155), да сутурскс шајке доиловиле до острва блажене Ма])гитс, 1;оје се Чснсл. аове. (асГ 'п18п1ап1 (Нуае Маг^агеГае, диае СереИа т^бенНи'), па ком има вшпе ссла п место Ковнп, пркава и, ::града ра:!не врсте, и да су тамо Турцп сагради.ти тврђаву (шипЈтепКтт). Бискун Антонијс Вранчић, нутујуГш г. 155;') као носланик крал.а Фердипанда I иа порту цареву, аанисао је у свом дневнику, да су 25 јула ириспелн до мсста Васгке^' које одстоји од Г>удима пст мил.а угарскттх, и ту су прено1шли= (Мон. Нип§'. 1п81. бспрГогев ГГ 289). У нутоппсу Марк-Аитоннја НнгаФсте, који јI- е, послапством Ксса.рстлш нутовао у Цариград 1'. 1Г>(»7 (в. б.агјпе XXII 70 и Ка<1 ки>. 100 стр. 92) кажс се за Ковин (СНе\'ј), да ,јс нриличиа г.арошица па левој обали Дупава, који прави ту велико острво (Чеиељ), па ком има осам села, насел.спих Хрватима (КађИ.чН! с1а СгоаН 1101111111), којс Турци не оптерећују одвеГ). ГГуно тштересантпнје вести о Еовину наћи 1)еп1 у иутопису СтсФ.ана Гер.таха, који јс као протестаитски прсдикатор био у иратнлт иослапнка рпмскога ћесара баропа Давида Упгиада, отправл,снога г. 157;} у Царпград. У том, год. 1(574 у ФранкФурту иа Мајни издапом па свет путоппсу тпние па стр. 18: Веп 23 Јтпи 1573 епнГ \\мг 8'ен ЕаИгептагск, етет 8го88еп 1ан§-еп Пескеп, 5 МеИ уои ОГеп декоттеп, с1еи Тигкеп ипсГ С г а П 8а1т §'е ћи 1 (П $ е (:; <Пе Г1п°'агп, аи8^&воттен сНе §то88еп Неггсп. 81 пс1 шећгегШеП С а1 у 1 м 1 81; е п, сИе апсГегп ВнИгеп; сМебс Паћеп ст110 асћбпе §'етаћ1(;е К1гсћеп, с1агптеп Г1п^'8 ћеппп ипс1 П1 с1ег МШе у1е1 КегГгеп ћап^■еп, а.исћ (Не Аро81е1 ипсГ Мапат нп(; (1ет КIп(11ел 11 .Је8и аиГ сГеи Аппеп (луеЈсће, л\4е апсћ сИе ПетН^еп, 81е анће(:ен) ; аисћ к1е1ие СгиспНх аиГ с1ет АНаг Не^ен; ћаћеп /луаг сПе §т1ес1п8сће КеП8'1оп, уепмсШеп н1)ег (1еп СоМевШепзГ аиГ рарвН Псћс М г е18е. Гп (1ет Пескси 18 1 е1и §'го88 е г М а г с к (Ј а ћ г т а г с к), Л а ћ 1 н сГ 1 е КаиГЈеиГс V о н \У1си коштеи, апсћ 1ћге

К 1 11 (1 с 1' 11 П Н Г I 8 (' ћ 7, 11 ј С Г 11 С И, (1 Н ћ 1 II 8 е ћ 1 с. к с п". Па пстој страпи онпсује Герлах 1'аце (К;п(/' п), који у местима нод Пудимом мс1)у Калвпиима јкивс,, овако: „ГЈи(:сг Јћиеи (Са1у11Н8(:еи) УгоћпеГ ејп ћб88, (Пећ18сћ ппсГ уеггаИтепзсћ Уо1ск вс1пег 1)18 1п (Ие Ни1§'нгеу хегвГгеиеГ, \уе1сће8 таи (ГГе КаПу.ен пеппсГ; гес1еп сгаћаНзсћ, с1аћег 810 апсћ Нп-еи ГЈгвргни^ ћаћеп, егкеппеи сПе ЕрГ 8Ге1н РниИ, ћаКеп тК Птгет Аћег§'1аићеи иис1 ВеН§1он Га8( \\ле сПе Спесћеп; уеггаГћен у1е1 Сћг18Геи, ће1Геи аисћ тнпсћеи пт СећГ с1агуоп; 81п(1 «Гс8 \Уе§'8 1п (Пс СћпвГепћеК л\-оћ1 егГаћгсп, ге%еи (1еп Тигскеи оШпнћГч Се^е^епћеК, У1ећ ип(1 Еен1е 1птуе§' 211 пећтев", Оставићу за сада на страну ту карнктернстику Гаца од Немца и лутеранскога ирсдикатора Герлаха н зауставићу ее за часак код изрскс Герлаховс: ,,1'аци говорс хрватскпм јеникд.и". Кад те уз то подсетим још п па оно, што јс Та.тијанац ПпгаФста иоменуо за пародиост становпикн па острву чспсл.ском, и да су ти стаповиици Хрватн, зпам, да ћеш се спебитп, Србине снебити најпре а Иосле сс ражл.утитп на Талијапца ПигаФСту а још више на Пемца Герлаха. И што ее ти будсш већма спебивао и љутио, то ће се тим впше радовати загребач ки кајкавци и ученици вслпкога онрга Хрвата. нрсдаесора Нјскослава КлаиГа, због тих сведо чаба о хрватству становника у Угарској, који се иначе зову и иазивају Раци. Немој се! дакле, Србине, ии сиебивати ии .љутпти, а и Клнићеви всриици и ученици пекн се нс радују баш тако, имајућп иа уму оно: „за један часнк радостн хил.аду дапа жнлоетп"! ГГемац Герлах каже, да номепути Раци говоре хрватски. По тај исти Нсмац каже у том истом иутопису п то, да се евештеницп у Нугарској изучавају у Софији (Срсдцу), „(1а зје еЈпе сг ађ а На сће Уећи1вп ћаћеп (етр. 517) и да истп свештеници „уегпсћГеп (1еп СоНекЛен.чГ 111 сга ђ аГЈ8 сћег Ургасђв (на пстој страни) и да је оп у бугарској цркви видео иконе аностолн, ,;(1ен'11 Хаћтеи тК сгаћаГЈасћеп ВисћзЈаћеп ођеп сЈгиђег аГећеГ (иета 517 етраиа). А игго сеКовпџчнннтиче— је]) остнли становницн иа чспел.ском острву овде ес меие пе тичу то је Пикола Влнх, којн је па ченељском острву с крнл.ем Лаушем П. и краљицом Маријом провсо неколнко веселих дапа и г. 1530 саставио оние Угарске, бољи сведок: од Талијанца Нига-