Stražilovo

■чз 476 к-

а ианмс око г. 1289 или 1320 и о сриском маиастиру, саграђеном од угарске крал.ице Јелене на острву чсислјском , не може бити озбил.ца говора н да сс оиака старина ковинске цркве номсиутим на мермерној нлочн го.џте 1766 урсааиим натниеом докаиати нс може. Ми ие знамо, да : ли јс кнсгнљнца српска. Јслена, ако је крштена и одрасла у православној всри, остала нравославна, кад је нопгла на Белу сленога, синовца угарскога крал.а ОтеФана II. и н.егова наследника на угарском краљевском сголу, и за нгго би она насељавала л.уде из српскс з.емл.е на ченел.ско осгрво усред земље угарске? Плнжс је намсти и заслужује више вере мислити, да је црква, о којој је реч, иста опа пуста црква, коју су Срби дол.ноковииски затекли на оном нустом месту на чепсљском острву, где су сс паселнли, другим речма, да су ти Срби стару н запустелу лнтипску цркву* оправилн само п удссили за евоју потребу те очишћену п поправл.ену посветили јеУснењу нресвете Богородице; да су се око те цркве после скупн.ш калуђери нз српске зсмл.е и саставнли манастир. Ако се мбже веровати нзвсштају иомснутог горе коморскбга нрсфскта Карла Ксрешкен.ија, то би манпстпр ковипски бно ибстојао већ г. 1514, које јс ннсапа/га црква, јер сс номпп.с нгумаи Михиилд. К-ад је кпсз Фрап.о Ракоција издао у месту Ниши.с 25 окт. 170.4 заштитни лист за калу1)сре п остале српскс становннке у Ковину, био је шуман ковнпског манастира Коистаптип,. Ва друге игуманс ковипске у XV, XVI и XVII веку ја пе зпам; а ако знаде за љих г. М. Лудаић, нека их каже н имеиује, да и ми знамо и знајуМ да се с н.им радујемо. Помснуо сам већ., да је истн госнодни панисао г. 1861 у званнчним новинама „Уигдопу" (бр. 4!1—51) нсторијски чла.нак « Ковнну и о сриској цркви у Ког.ину, и да су угарски археолози Хензелман н Др. Ромер ниса.ш о том саставу г. Максе у стручцим лиетовима угарским п мсни је јако жао, што не зиам шта су они реклн п шта су нрпметилп у погледу тога Лудаићсва састава; п то је мени тим жалпје, што мпје г. Лудапћ особито нрспоручио, да прочитам п иомснути и.егов састав у; „Шпргсп.у" п рецсннијс помеиутнх угарских стручп.ака и паучппка. * 1'' Впткоии!. (Гл. 28 ки,. отр; 26) пише, да јс та Коншк'[;а црква јсдшшта у готеком гтплу сааидана, а нод једиии кровом у '14111 одсљои.а ;'тојо дио мањо каиоло у.ч главну цркву.

Жао мп је, велим, н ја.жалим на самога к. Макс.у, којн је зпао, да ја не знам маћарспи, па је ипак иронустио иостакпти мс у -стан.с, да сазнам, шта је оп рскао о сриској ковинскОј цркви и шта су оиет оми рскли и казали за ту п.сгову Изрску п тврдљу у ногледу те црквс, већ мс оставно у моме незнап.у и да грелпим пишући насу.мце о певпђеној цркви. Г. М. Лудаић пцјс хтео нн то да ми открије и саопшти; да ли су номепути угарски писци сагласпн с и.нм у погледу на ту ерпску цркву у Кбвину или су противна мишл.ен.а? Да то бар знам, био бих снокојпијн и пс би ме мучнло толико оно мојеј незпаље, као што ме сада мучп. На послетку — саглашавалн се они с п.им плп пс снглашавали у иптан.у о древпостп срнеке цркве у Ковипу и за кога је грађена та црква и да лн пије саградпо ту цркву у Ковииу онај богати Ковинчанин, кога „бкапо/н Ма(е" у ппсаном годинс 1581 стихотворенију на мађареком језику у 64 строФИ по имепце иомиљс: („ВоЉаб нешие! јо16 уа1а нЈошБап, А/ кегкеЛек е§у 1ако<1а1от1)ап, Но§у пп1: пуете е§у С82(:еш1б 1ај1)ап КбНве^е! ас1 (;етр1ош ЛикШавћап"; 11ојема та ирплозкепа ј(\ номеиутбм '"гнрс" дјјпломатару' Рац-ковипском од Стсн.апа, Ма1'ди|а на стр. 83—93) — ја сам казао сноју н нс 1>у дал.е да мнслпм и премишл.ам о тој етнарп и да пусти.м мислима и 'раимпшл.аи.нма морим и себе и тебе, Дични Србнне! Могао бих сада оВде лепо ударити тачку, калсм задепути за појае тс прсстати, јер пгго сам „о ковинским ирнвилс1;ијама" имао п хтео рећи, рекао сам већ, и ја пе бих био дужан пзноспти овдс иомене о српском Ковииу у XVI и XVII веку. Али ако еада и овдо не пзнесем и те „нутничке бслешке" и помене — 1>ог зна, да ли ћу се икада свратити у Ковин и вратнтп ка Србима у том Горн.ем Ковнну! Цотрни ме дакле још за часак, добри читаоче и иратиоче мој ! Кбвип и Конпича'пс Србе (Кеул, Касћкеуј.ј, Тгасјагн 1п Кјгуј ) еиомиље ноп 'Бурађ Сремац, дворс1;н капелан крал.а Лауша II н Јована Ва? пол.екога, у иовести о прописти крал.евстваугар скога (1484 1543) (ииди у академијском пздану те повссти стр. 411, 259, 260, 275 и 29.')) и ои бсди ковинеке Србе, да су н онн тргујућп обавештаиали Турке о етап.у стварц у Угарекој п издавалп Угре Турцпма. („(^пагЈа 1га(ПМо ега* а ТгасЈаиш 111 Кс \уј с4с. р. 49).