Stražilovo

чз 472 а-

УМЕТНОСТ

ВЛАДИМИР НИКОЛИЋ.

„Стражилово" је у 13 броју ове године допело елику нове натријаршееке резиденције, а данае је ево радо да прикаже и самог творца те веделенне грађевине: архитекта Вл. НиколиЛа. Стари и опали патријарн]ееки двор у Сремеким Карловцима нестао је, а на његову месту ради се данас у велико већ на новој величанственој згради, достојној највишег српског црквеног великодостојника, а на дику и понос овостраном народу нашем, јер ћемо се овом грађевином моћи увек поносити као у нуном смислу речи својом сопствеиом, коју нодиже српска мука, сриски трошак и труд. и сриски ум. А да је до тога дошло, вал.а нам у нрвој линији махва.инти ГВеговој Светости иатријарху Георгију, који се није нонео и завео за страним умонима, него се иоред истих сетио и српског вештака, скромног но вредног и способног инжен.ера-архитекта у министарству грађевине у Београду, Владимира Пиколића, тс му поверио израду нлана, а за тим но стручњачкој и вештачкој оцени страних и непристрасних стручњака и вештака, а ио закључку саборског одбора, и «*аму израду патријаршеске резиденције. Николић је имао да сс мери и бори са. доста снажним и умешпим иротивником и конкурентом, а то је нештански архитект Партош, коме је пречасни господии ирот.а Лнђелић иоверио био израду и плана н саме зграде данашн.с нове кар.иовачкс гимназије. 11о Партошев нлан патријаршеске резиденцпјс пп.јс могао ни пред стручњацима, иа ни ипаче издржати критике норед Николићева плана, нп

етилу и раснореду,

но изради, ии по укуеу, свим осталим захтевима такове по нас и наше прнлике нотребие грађевине, вап свег тога још, што би Партошсва резиденција дупло скупл.а била. Владимир Николић родио се у Сеити у Вачкој године 1857, као нрвенац у оца свог Андрије, адвоката н ириседника сиротињског стола у Сенти, ван тога и председника српске црквене општинс, и позната родољуба у свима нашим народнопросветиим стварима, човека ретке доброте и

племенитости, разборита ума и умесна лепа српског начина у опхођењу и са Србима и еа Несрбима, те за то и врло уважена и ноштована од свих суграђана својих. Владимиров отац је био иећак пок. старине родољуба Стевана Брановачког. Нладимирова мати Катица је Новосаткиња из честите и угледне куће Форовића. Оеновне школе свршио је Владимир у Сенти, ирве разреде реалке у Панчеву, а од трећег разреда до краја у Марбургу у Штајерској. За тим ее одао изучавању техничких наука у Бечу; отац му беше определио струку градње машина, но Влада никад није имао праве воље за ту струку. Године 1879. умре му отац, а Владимир напусти са свим железничку и машииску струку, тс сс ода струци архитектонској, њему всК давно омиљеној. Тога ради оде у Монаково, да тамо пастави науке, но Со тамо набрзо разболи од тиФуса, коме многи странци у Монакову подлежу, те сс болап преболан врати кући брижној мајци и сестри својој, где је читаву годину дана провео, док се није са свим оноравио. Ва тимје заједно с матером и сестром отишао у I>ет, где је вредно и савесио наетавио и довршио изуча 1 вање архитектонске струке као ђак мал те не најнознатијих и најславпнјих учител.а у тој струци (Ферстла, Ханзена и т. д.) Годипе 1884. настанио се сталио у Београду као ннжењер и архитскт у миниетаретву грађевине, у ком је зван.у био еве док није ночео зидатн патријаршеску резидснцију, чсга ее ради уз доиует преселио у Карловце. Да је заиста као чииовник и стручњак савесно и ренноепо вршио своју службу, сведочн таковеки Крст, којим га јс одликовала крал.евека срнека влада још пре три годиие. Св. патријарх поверио му је израду илана још у јесен годиие 1890, а Николић јс нровео пуних девет месеци неуморна рада, док је еа ставио и израдио план зграде, коју ћсмо за годину две дана гледати пред собом на дику и понос и славу иравославног народа ернског и његових светих црквених великодостојника. Др, Милутии ЈовановиА, • т, •

-I* з Ј&Ј У - р; Ф' КБИЖЕВНОСТ. * ' ***>ПРИЛОГ ВУКОВОЈ БИБЛИОГРАФИЈИ. 1)1е Сћпз1еп ш Возтеп.

јшлпком нроелаве етогодишм.ице 1>у-

кова роБсп.а Пера

|.)0

еаетави п

штамна у „Иросветном Гласнику" (свееци 17. и 18. :>,а 1888. годипу) „ Либ.шотрпф-