Stražilovo

СТРАЖИЛОВО тАШШ Ш №&ШШ. ЈШШ Г?«

БРОЈ 31.

У НОВОМ САДУ, 2. АВГУСТА 1892.

ГОД. У.

5><^)е

Л__Г\_Г\.\ е

+-Н1Ф ПЕСНИШТВО. . . . I I I ■ ■ I I 1 I I ■ I 1 I I 1 > I 1 < 1 I < I I 1 1 ■ I I I I > I I к I и и и \ј \ј о \ј и v \ј"\ј"и \ј \ј \ј"\у \ј \ј

@ - • /0'"УНИ брујс, бА^Одјекује Песме звон; Поноћ мила Окитила Небосклон. Пад Дунавом звезде сјају, Таласићи жуборе, У поноћном загрљају Оа звездама говоре. Шумом шумн плава река, Поветарац леће лак, Месец плови из далека, За гором се слеже мрак. Звуци брује, Одјекује Песме звон; Поноћ мила Окитила Небосклон. А далеко тамо, у немој тшнини, Међ врбама старим, где се тама свија, Седобради старац у густој тамнини На валима реке лагано се нија. Из космате браде и дугачких власи Маховина влажна на плећа се сплета, По дворогој круни, што му чело краси, Крекетуша жаба нолагано шета. Под брцима дугим два голема зуба, К'о два оштра српа, повила се ниже, У канџи му стоји дозивница труба, Духне л' у љу само, холујину диже.

(1Г1УУ*ЛГ

Хитри вали Похитали, Па њима се нија он; Са таласа ослушкује Из дубиназвуцибрује, Ои песама чује звон. А из плаве реке На хитрих таласи' Узлетају сенке Расплетених власи. Веселе и чиле Утворе долећу, Пребеле и миле Око њсга слећу, Снежно - бела плећа Таласићи љубе, Црне им се власи Међ дојкама губе. Раздрагани ветри11 Са обале пирну, Недарца им бела Несташно додирну; А оне га руком . Отискују, гоне, Среброзвучни гласи Под месецом звоне: Ноћи тија Свијај, свијај Звезда сплет; 1'еко мила, Нија,ј, нијај Таласића лаких лет!