Stražilovo

СТРАЖИЛ^ВО

©тшмп ш шш

пт

БРОЈ 38.

у НОВОМ САДУ, 20. СЕПТЕМБРА 1892.

ГОД. V.

лф-

Л.А А АЛЛААА А Г\_Л\ А пЕОТпгге^ >"\7л!Л!/'"Л!/4}лј'"'"'"Л!ЈV!© "'^'\ул_г лј \Ј<

ОРТАЦИ.

СЛИКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА. (Свршетак).

ш. ?°смо му је пећ било нроништало у кући, када ее је већ еа свим био па трговину бацио. Није му се онда рука пи машала плуга, а о жетви иије ии бивао код куће. Како се је опо пре при продаји свиња сада први пут лако и лепо окористио, беше му сва намет у трговању, а уди.в је са грк-Луком тумарао но околини. А 'вамо, да речеш, иије пи избивао из његове куће. Ех, пе беше му опда пара! Није се освртао опда ни на кога. већ је слепо веровао своме ортаку, па се и поводио за њиме. А беше принознат и у граду. Опамо га је водио грк Лука па га је увек и пјји казпвао као свога ортака. А н>ему беше све то мило и лепо. Нл.есну се л.уди тек чуда ради, кад пиде, какове сс сне то котобање г|»аде, у грк-.Лукнпу дворишту, а и ои ту па заповеда, исто баш као и грк Лука, занатдијама. Чин.аше им се, као да му је секира нала у мед нлп као да је иегде натранао на каково благо, као на прнлику Г>'улимово, на сада од једном све изнео на назар, на се баш иодигао, као нико у селу. А међ светом прнчало се свашта. Поговарало се чак н то, да је пабавио неку грдосију машину, па са грк-Луком

кује п саме — повце. Први то опазио опај Јосим, слуга му, када га је исплаћивао, ама све самим иовим банкама. Чисто му се очи засветлеше, а руке му дрхтале, — вал,да што их пије смео да Прими. Бојао се зар, да их својим рукама и ие упрл.а. А свога века није их видео још такове чисте и не угужвељане. ПТушнуо ои то крчмару а крчмар сверовао па причао даље. Тек једиом знало је и све село. — Да, трукују ти. — За то то тако. Није то да речеш: стекао је, већ се баш преко иоћ обогатио. Па су из злобе и зависти иадовезивали још и више. Опај Влајков нричао, како јс видео једну ноћ, када се је оно из крчме враћао, где су шест волова и довукли ту грдну машину. Видео. је, а био је баш у прикрајку, када су је и скинули и угурали унутра. Па и сада зна, добро зиа, камо су је и паместили. Никуд баш, већ у сам г]»к-Луки н нодрум. — Ех, лако је онда н.има! И сам бих се огаздио, да правим банке . . . Ал да их хоће царевина ухватити, волео бих него Бог зна шта . . . — То им не вали, а нре а носле. Доћи ће већ 1>аво но своје . . . А њих два ортака иису се на такове