Stražilovo

-*з 619 к-

--ку?. "В.г -.1- '-.1. .1- ,.|- .и бжГ) ..!.. .х.- ..1- .х. »ј- }Ј$Ру>г~4Ш *> КБИЖБВНОСТ. Ф "I 4 * ^ ^ ^ ^ 'Т* "Т 4 "•*' ®)в^. З^' МАТИЦА СРПСКА.

ШпреЦшњем чланку прегледасмо и наЈбројисмо имање Матичино. 0 управљању тога имања може се говорити само с похвалом. Министарски пзасланик је свагда нашао рачуне у најбољем реду, ма да обично изненада нрегледа благајницу. Стипенди.је се деле свагда према заслузи (по сведоџбама) о.сим у оним случајевима, где има „првенства". Много је вредније за нас упознати се са књижевчим радом Матичиним. „Матица Српска" издаје редовно на годину по 4 свеске „Летониса" но 5 — 6 популарних „књига за народ" из задужбине Иетра Коњевића и расписује награде из заклада Јована Наке и Јована Остојића и жене му Терезије рођ. Зозукове. Од ланске главне скунштине до оВогодишње примљено је за „ Летоиис " 18 књиж .евних радова, међу којима су : 7 књижевие расираве (4 из српске књижевностИ и то : дра Милана Савика „ Милица СтојадиновиИа Срикинм", Дан. А. Живаљевића „ Ацдрија КачиЛ-МиошиК ", Јов. Бошковића „ Писма о књижевиости сриској и хрватској, дра Ст. Павловића „ Сима МилутиновиЛ Сарајлија и ; 1 из пољске, 1 из руске, 1 из бугарске књижевности), 3 иду у леиу књижевност (Драг. Ј. Илнћа „ Приче старога туштера и , Ман. г 1.)0рђевнћа Нризренца „ Јасмина и Прена", драма у 5 чинова, Лазе Костића превод 1Иекспирова г Цара Лира") 1 иутоиис, 2 филолошка ирилога, ио 1 чланак из сриске историје, културне историје, иедатогије, философије и ботанике. По извештају књижевног одбора издагће се за, ове радове ове награде: за Бошковићева „Писма" 40 фор. но штамнану таб., за два дела 30 ф. по шт. таб. за два дела ће се одредити награда пошто их писци поправе по напоменама оцењивача, за једно неје никако назначена награда у извештају; за осталих 12 радова платиће се 915 фор. „Књиге за народ и су дошле до 36. свеске, примљено је поврх тога још 7 дела а 3 су

стигла на оцену. Да је мисао ових „књига" веома добра показује то, што је 2. и 3. свеска (дра М. Јовановића-Батута „ Ђуквица здравља" и „ Буквица болести" , свака штампана у 4000 прим. као и све остале) сасвим распродана те ће се наново натискати. Од 15. свеске, како је узела накладу ових књига књижарница Браће М. Иоповића, растурује се свака свеска годишње у 2500 комада. Не може се таком популарношћу похвалити „Летопис". Неје баш тако тешко одгоненути зашто. Кад човек чита у Летоиису академску расправу и одмах поред ње нопуларан чланак чак можда преведен или нрерађен, у другој којој свесци сирову српскословенску грађу а уз то драму или приповетку или народну причу, на. другом месту какву лирску песму а одмах иза ње сухопаран додатак српској библиографији, -—- онда се мораједном запитати: шта је управо Летопис? Тежи ли он за тим да буде академски, чисто научан орган са стручним чланцима за спецнјалисте, или је књижеван зборник за нестручну али образовану публику (као што је на пр. „Вћсникг Европн", „ВибаревИ 8гет1е а .)? Ако је прво, нашто онда онај „сос" од несама, приповедака, драма., популарних чланака, ако је друго нашто онај несварљив „цубок" од расправа са својим многојезичним цитатима? Зато Летопис не може задовољити ни научника ни образована читаоца, који тражи неке више духовне забаве. Зато се на њ почесто чу.ју покуде и с једне и с друге стране. Још најчудноватије је то што књижевни одбор добро схваћа задатак „Летописа" : „да иоучном и забавном садржииом својом иодиже и снажи наш народ, да шири изображвње у народу и да буде будиоником народне иросвете " (тако је одговорио одбор г. Сандићу, који је тражио, да се „Летопису" даде други згоднији правац), само на делу друкчије ради. Многи и многи чланак тешко да ће са своје садржине и са евојега облика бити ноучан „нашем народу", ма тај народ био како образован.