Stražilovo

чз 621 ез-

профссора универзметских, са средњих школа, са учитељске нгколе, колико има академика, самосталних књижевника и иовинара, образованих чиновника и свећеника? . Иза све те војсКе књижевне стоји близу 40 хиљ. становника, одушевљених за све што је народно. Шта може Нови Сад ноказати нрема томе? Једва 8 хиљада становника расдепканих и по сталежу и по нолитичком „уверењу", од којих једва око 1000 њих имају виших културних нотреба а и ти су тако мало загрејани пародном свешћу, да на књижевност не ће ништа жртвовати. А на каке раднике може рачунати Матица у Н. Оаду? 1Гре свега ту су десетак наставника гимназије и неколико више девојачке школе, уз њих су по два три лечника или адвоката и по који самосталан књижевник. Сви ти еу својим пословима, од којих се хране, тако претоварени, да мало могу мислити на књижевност и на Матицу. Има ли дакле наша Матица у данашњим приликама погодаба за велик књижеван рад, какав се обично тражи од ње ? По овоме што је горе речено, изгледа да нема. Па ииак тако остати не сме. Помисао само да смо у свачем остављени сами себи и да нам нико иомоћп н не ће и не може него ми сами, иомисао да је Матица велика тековина наша, велик град наше народности, средиште наше књижевности и просвете, треба да нам потресе све живце, да нам напрегне сву снагу и душе и тела, да тај тврди град оправимо онако, како треба за данашње доба. Не сумњамо, да и књижевни одбор има свести о великом нозиву наше Матице, па ипак. рад у Матици тече сасвим слуасбено, шаблонски и механично а то утиче и на спољашње књижевнике. Грехота би била рећи, да се не ради. али тај рад нема полета, ие загрева. Та службеност се онажа, и на Летопису и на седницама и на оценама. Једиио у том бих ја унутпо на- оне вредне пчеле, које облећу Хрватску Матицу. Ако књижевни одбор увиђа., да у данашњим приликама сам не може пренородити Матицу и узвести ,је до неке висине, нека бар иснита где недостаје, нека на недостатке обрати нажњу свих чинилаца иашега народа; на је ипак колико толико скинуо сасебевелику одговорност. Колико су нама познате прилике Матичине, нама је јасно двоје : 1) материјална средсгва Матичппа за књижеаност требало би иове-

Лати (о том ће бити говора у Ш. чланку) 2.) требало би ирибрати у II Сад што више сиремних и доконих књижевних сната , од којих би се образовало књижевно одељење и одбор. Књижевни одбор је душа Матици, њега би требало потхрањивати најбољим квалитетом књижевника а то се може само онда, ако се створи могућност, да се сви наши бољи књижевници настане у Н. Саду. Ово опет може бити само онда, ако и други чиниоци наигега народа приме ту просветну политику, особито средишне автономне власти и грађанство Н. Сада, унраво црквена опћина. Треба једном да продре дубоко у сва срца свест, да цео наш народ и све његове институције чине једну органску целину, институције су органи, који један другог допуњују. При организовању једне институције треба имати свагда пред очима и евентуалне користи за другу. Само у таком склоиу моћи ће и сви заводи а и Матица нанредовати, и извршити онај велики просветни задатак, који јој је намењен. • Шта би дакле требало чинити ? Будући да у књижевном одбору свагда чине већину професори новосадске гимназије, а они су и по свом занимању и иначе највише позвани да раде на књижевности, требало би порадити, да Народни Сабор наш установи максимум ирофесорских места на гимназији. На тај начин би нрофесори добили мање часова а евентуално би добивали у извесним роковима појединци и но годину дана одмора (као што бива на свима добро уређеним гимназијама). Да врховне власти рачунају у особиту заслугу професорима изворан и стручан рад на књижевности. Тако исто бпћина новосадека да бира за свећенике и учитеље само оне људе, који иокажу нодобност и вољу за књижеван рад. Владика новосадски да прими на двор само оне калуђерег, који имају спрему и вољу за књижеван рад. Кад се том дода још један енархијски школски роференат, секретар Матичин а свагда би се нашао јамачно и ио ко.ји књижеван лечник, адвокат, чиновник и самосталан књижевник, онда бисмо могли у том случају ноставити округао број спремннх и доконих књижевних снага у Новом Саду на 50 л.уди. Не треба заборавити, да су Карловци железницом само четврт сата далеко од Н. Сада. И тамо би се могао број таких истих снага од професора, учител.а, духовника п чнновника иарачунати бар на 20—25. Свега би