Stražilovo

СТРАЖИЛОВО вмшк ш шдши Ј§ ! ваи тга.

БРОЈ 41.

У НОВОМ САДУ, 11. ОКТОБРА 1892.

ГОД. У.

^ЛГО;

л ^р^® г4 '

ј /\ЛЛЛј9гпЈ111М^М1м\ШИ|| 1^111^1^шшшш 1?1 тшшшт1т? Ч ■^Ђ шшиЕТВБ:^Чггт!/ 1 " V 1 " и^ии" V 1 " и""'{/'{/"У" 1 ил/

НИ ИЗ ЧЕГА.

ПРИПОВЕТКА ИЗ СРЕМА, Приповеда Стеван Радиб. (Наетавак). ленак. Ја сам хтео у Гундинцима иешто

дића

ај дап отишла Мргудићка у варош те ,је Мргудић био иозван на ручак код Оларића. Оларићу бејаше мило, кад му се даде ирилика, да Мргуиочасти. Њему је то све ишло у

рачуи. Планови ће му се бр;ке остварити, ако има уза се такву силу, као што је

пачелник.

Оно, истина Бог, да је

мало но-

нреко гледао, што се он удвара н.еговој жени, и впше би јој пута онако из далека п пребацио, али би му она одвратшга, да је и.о.ј такоћер много стало до тога, да се ои дочеиа уплива у општпии, те мора триети, да се н>ој Мргудпћ улагује, пе би ли га она нридобила за Оларића. „Тако!" иовиче Оларић, када је дошао са скупа, трллјући руку о руку. „Сада сте лепо ушли у моју мрежу па вас из и.е пе извуче пико! Та занлешћу вас, да се пе ћете пигда отплести. А јесте ли видили нашег ноне! Као да ја верујем, да 1>е та вечита онозиција тако ми ићи на руку. Ал да! Треба и љему. Мма и оп две овеће вексЛе у варонш, на као вели, опде је ближе, лакше је . . . хе, хе, хе!" „Ни Гизмарк вам пије раваи!" рече Мрјудпћ. „Само тим начином, силом не вреди ништа. Новац је мамак. Новац је

силом. Али умало те ме не утуче Фукара моткама. Јесте ли видили чуда! Да баш иишта ие ће да одобре. Правим им исказ елемеитарних штета. Иштем награде двеста Форинти. А они веле: и тако немаш друга посла иа можеш и бадава! Зидајте нам ваљане стапове! Добрп су и ти! веле. Укииите Форшпан на да се плаћа километрина, коју ћу ја лено трпатп у свој џеп, а во-

зиће ме џабе као и до сада

а) ак

! ; Али, чекајте, кроз годииу даиа. Да, збил.а. Да се узмогне брзо и свестрапо радити, а пачуо сам, да ће се од нас отцепитп Долово, па ће бити нов избор те би могли и мепе ... да дође други, не зпам како би и ви . . . а кажем вам, само да добијемо што то л.уди за себе, оида ћу ја отворепо уз вас, не узимајућн у обзи]) пону . . . да, дакле, да се узмогне спестра-

V!"

шта ћемо за новац је најлакше. пшаркасе у вароши Једиу

ми )е обећао

хи-

II о радити, „За то управител> л.адарку есконта. То ми је девета брпга." Мало су тако седели и пијуцкали па опда Ола])ић оде у врт а Мргудић остане са Оларићком. Неко су време обоје ћутали. Мргудић је листао неки немачки илустровап лиСт, а Оларићка је седела