Stražilovo

чз 643 Е>—

У то у1>е пандур и позове Мргудића у каицеларију. Фаустипа остаде сама. Ходала је јкиво горе доле по соби. Стала би ио који пут иред огледало па би кроз стиспуте зубе шапутала : Не воли је . . . говори . . . а пре три даиа опако иИјан загрлио је пред целим друштвом п теиао јој : слатка моја жено! А она погледаше у мепе тријумфујући. Тај иоглед нигда пе ћу заборавити. Он нак ногледао је п.у као дгалећи нешто . . . Као да се за нешто кајао . . . Пијан, пијан! Ал у пићу је истина . . . Наједаред се трже и седе замишл>ена. Сама се почела чудити узбуђељу, које је обузимаше при помисли иа Мргудићку. Питала је саму себе, од куд то. Да није она почела збил>а осећати и мало л>убави ирема Мргудићу? А зар не би то могло и бити?! Та од иреокрета Мргудићева зависи у многом и њен и њена мужа положај. На зар би то изгледало тако страшно? Би лп било само и чудновато? Не. Из наклоности се рађа љубав. Ал она је удата! Па онда?! Главио је, што је верна своме му;ку. Мнло јој бејаше, када је дошла до закључка, да ће она увек моћи ићи уздигнуте главе и ведра чела. Али, алн . . . Бејаше и Фаустина прилично сујетна. И ми бисмо рекли, да је баш сујета и проузроковала њену срџбу па Мргудићку у овом часу. Она није могла Мргудића присилити, да јој чврсто обећа, да ће бити уз њепа мужа. Не ће због поие. А поиа је рођак његове жепе. Дакле опет оиа. Мргудићка баш није одвраћала свога мужа од Оларића у толикој мери, да би се овај могао љутити. Али на то се и љутила, Фаустипа, што оиа и својим иасивним држањем утиче па свога мужа. Фаустипа поиово плане, по онда се наједаред поче грохотом смејати: ха! ха! ха! ха! Глајхепберг!.., пет недеља . . . ха! ха! ха! учител> — Мргудићка! ха! ха! . . . Да, да, госнођо Мргудићка, тако ћемо ми с вама. А носле нека цело село види госнодина Мргудића у двојакој служби према мепи и моме мужу . .. У том размишљању ирекиде ју Оларић. „А где*је Мргудић?" „Одазвао га је момак у каицеларију."

„Ваљда ће још доћи?" „Свакако. Чујеш, говорила сам му, да буде отворено уз тебе, и чини ми се, да ће нукиути тиква " „То није нужно за сада. А и иосле нити ће ми требати Мргудић нити ико. Опи ће бити у мојој власти на ће играти као лутке о коиопцу. А то ће бити кроз две годиие. Кроз који дан је почетак иа ћемо видити, за сада само могу рећи : панред!" „И ја то велим!" шанну Фаустипа. VI. Лето је већ у велико и на селу већ влада она омара, која ти не да ни на сокак. Наши вредни ратари са натприродПом изд])жл>пвошћу иа пајвећој жези косе ио цео дан жито и сважају крстине у камаре. А интелигенција се ни жива не показује. Мргудић је отишао у Глајхенберг на лечење, јер се једном накашљао и избацио крв, а како је био мало уображен, мишљаше, да мора у Глајхеиберг. Ио селу се зуцало, да је то договор са Фаустином, ал ми смо видели, да пије. Мргудић је био уједно и иоштар мале сеоске иоште, а сада га је замењивала жена му. Чиновништво ради своје иослове до по дие. Носле тога се мало одруча, иросиава, иа опет иа „дјеланије до вечера" — после се иде гледати, шта је ношта донела. Дође ио који иут и Војводић на ноштапски ирозор, и сваки пут Оларићка извири и погледа за учитељем. Трчала би за тим старој бележниковици и ту би се дуЈЧ) шапутало. Мргудићка, коју је Војводић унозорио на то, сећала се, куд то циља, те је учтиво замолила Војводића, да не долази, док њеи муж ие дође. Војводић је увидео, да се иешто снрема, те је и изостао. Једиога даиа рече му жена нтколскОг нослужител.а, да је чула од грснође Фаустине, да оп пешто сувише чеиа око Мргудићке и да јој је још рекла, да то мало разгласи ио селу и да је за то добила теглу млека са четир ирста кајмака. Војводићу је ово било иеугодио и н])естао је са свим ићи у друштва а поред Мргудићкииа стана није ни нролазио. Али ои ие