Stražilovo

чз 668 и-

дили читајући Њогошево дјоло, многи су сркали свјожину из тога бистрога врела непокварена срнскога живота, многи умијаху и на изуст казивати читаве одсјеке, али колико их бјешо, који све разумијеваху ? Решетар нам је спремио издаље, које можо потнуно замијенити изворник и дао нам и кључ, да га разумнјемо. Хвала и српском просвјетном министарству у име добрих ученика! Оваком збнрком, којој нека послужи као образац ова прва књига, доскочиће једној живој нотреби. Тијем ће њешто загладити ону своју велику кривиду, што се дослије не постара за ру.чну књигу српске кљижевности. Иа н ако та књига (дај Боже!) скора угледа свијет, ипак она сама ћо дати ученицима блиједу слику српскога пјесништва бсз овакијех дјела, која ће ученици моћи употријебити у школи и на дому. Само да се у жагору не заборави како год онет на добре ученике! Ово друго, биоградско издање Рошетарова Горскога Вијенца у њечем се разликује од пређашњега загребачкога. Прво и прво због друге намјене изостала је опширна расправа о Горском Вијенцу а на њено мјесто стављен је чланак, у којем је садржај (краћн него нрије, али баш зато згоднији), њешто о језику, о издањима и нријеводима Г. В. У том ногледу ово издање не може нам накнадити загребачко и ако се због намјене промјона мора одобрити. Друга разлика је још знаменитнја и тиче се тумача (коментара). Од како изађе прво издање Г. В. с тумачем многи познавачи и Његошеве појезије и црн-огорских особина нритекоше у помоћ савјетима и допунама (допуњачи су наведени у предговору XII. стр.), а сјем тога дође нздавачу у царској књижници у Вечу до руке прва половина, рукописа (о њем в. „Стражилово" од ове год. бр. 17. стр. 205—269.), који такођер баци свјетлости на њека мјеста те све то уједно подоста измијенн изглед коментара. Што се тиче ткива (текста) поправљене су гријешке пређашњега издања, вра,ћено јс у ст. 534. разлучи се, што потврђује и руконис и по изречној (додајемо: и онравданој) жељи Просвјетнога Савјета остављене су гласовне гомиле дс, тс (мј. пређашњега ацки, љуцки сад је као у изворнику адски, људски). Њешто мало је промијењена интерпункција. У рјечник се мало дирало, осим што су њекојим ријечнма поправљени нагласци, њекоје су пре-

несене из рјечрка у тумач, њекоје су онширније лротумачене (бдјеније, кључ, масла, позамрцати, сплачина, хабати; халак скраћено), а три су додате (иогрдити, собитнје, 1 умилити се.) У огромној већини нових тумачења, поиравака и допуна треба гледати напредак у фплологији I 1 . В. те се морају нримити. Још само • њеколика мјеста се као тврди коштуњци ониру „људскоме познању". Ови стихови су у биоградском издању без сумње боље протумачени: у посвети 17. 18.; [ у I 1 . В.: 10. ( 'дарова му Дуну кк ј.), 21. (,дан и иарод), 56. (на трон сјвдми), 58. (хуЛиш, бота с св. олт.), 60. (сјепку), 118. (иетнаест носилах ), 477. (не зна жена ко је к. вј.), 498. (од бога дио изгуб.), 527. [то је ср. дала ал неср), 540. (иад глав. се надод. руке), 546. (с Турц. рат. а Т. . свој.), ,603. 4. (без Муке се иј. не иса,.), 605—7. (јун. је цар зла св.), 643. (страшпо илеме), 659. 60. (пека буде што б. ие .може), 661. 62. јаснпје (на тробу Ие џзн. цв.) 685. 86. (што се цр. зад. -ђав), 692.' (ирокле.мати од нев. с.), 761. (иремами их невј на вј.), 764. 65. краће (мед за ус. и хл. прпона), 766.— 68. ( слатка мамл но б. на уд.). Ст. 761—69. придијевају се сад Станиши Црнојевићу. Ст. 770. 71. (слаб. смо земљи прив) јасније, 784. 85. (да ми свует. круна Ј1аз.), 848. (у кам ударило), 1061. 62. (јун. ботКе учин. саом.), 1105. (доб. саб. тоиуз иза вр.), 1118. (у фук. очи од силач), 1338. (Ђотдана), 1558. (иа иђаху као на кљ.), 1676. (Совру ировидура ), 1754; ( разтовор), 2444. (чашу од оке), 2511. ( тјело стење иод сило.м дуги.) јасније, 2519. 20. (све се ч.ов. брука са чов.) јасније. Попуњен и опширније изведен је тумач у овијем стиховима : 1—3 ( седам бињишах), 115 (оиисана итра тркд), 116. ( траб. каиице), 534. (разлучи се). Тумачеље историјских догађаја је иоправљено по новим усијесима у ст. 187. (ио Руварцу иоправљена су имена кћери- кнеза Лазара и њихових мужева), 201. (исправљепа је кронологија сриских краљева и царева), 2658. (допуњен мишљењем Љ. Еовачевића о Страхињи Бановићу). Код ст. 235. 236. вели г. Г. и у овом издању; „што народ о Милошу (Обилнћу) приповиједа није ваљда нука црнча."