Stražilovo

нз 669 ез-

Ваљда је изишно, јер осим Најазлтова писма (које помиље и г; Р.) потврђује се Милошево јуначко дјело и у рукопису руском Ћ Хождете (московскога) митроаолита Пимепа " (у Јерусалим), који је на недјељу двије послије косовске битке иропутовао балканскпм земљама и том ириликом опазио у турској држави „мнтежт. велш и смушеиЈе много," јер „Амурата дари убилг 'лестјк слуга Лазаревг, именемг Милопгб.* Бол>е су протумачени у овом издању и љекоји обичаји и вјеровања и три мјеста у Црној Гори: у ст. 139. (ваља мушку главу), 959. 60. (не ирелаз. ире/со иуш .), 1072. 73. (луча Ие се ваша џризирати), 1719. краће (кад у боб врачају ).; ст.'839 (77 ољане), 845 (Ру.џ(не). 571 ('Икмонско поље). Ови стихови ипак нијесу сасвијем јасни. У носвети ет. 24., види се да се говори о трагичној смрти Карађорђево.ј, али што значи „продати се" ? велик је скок до „жртвовати се" како хоће г. Р. — 583. 84. (јун. се ч. п хоЛе в. небо насмијат грох.) боље ће бити оно „друго" тумачеље судећи ио смислу читавога тога кола. У народу се мисли, да с.вакога доброга јунака прати срећа („срећа јуначка"). али „гдје је срећа ту је и несрећа" (чашу меда ј. н. не иоии да је ч. жучи не загр.). Ето и Иван-бег, таки јунак како је нрошао на Р 11ем. иољу. Заиста се више иута и јунагу небо наруга и да му злу срећу. Али нослије се оиет новратила стара срећа (ст. 595.) те се осветио Турцима. — 674. 75. други стих тумачи се усиљено. Схваћа се „олт. нр^ави" као објекат од иредик. „нек пропоје". 1>оље би било да се оба стиха схвате као двије речетшце, у објема је иредик. „нек нроиоје", субј. „цјесна", „олтар". Дакле: нека пропоје ужасна пјесма рата и смрти, иека пропоје нрави олтар (вјера) на окрвављеној Црној Гори. ФлорлнскЈи. Вт> памлтт. 1штисотлТ >тиг косовскои битим. (Шевт>. 1889.) стр. 10. к нанонепе 13. н 17-. на крају књижице. (Спрш

— 1017. (вјера турска докле глава скочи) није још јасно. — Ну најтамније мјесто је ст. 2290. — 97. (врјеме зем. и судб. људ.). У главном га тумачи г. Р. опет онако као и ирије, само погдјешто другијем ријечима. Ријечи „унрава" дат је други смисао (сад је имеи. а пре1;е бјеше придјев), „Овдје баш л.удско заиире познање" ! — 2382. (мнло ми је за моје ор.) такођер није јасио. Да ли не би требало разумјети просто: то је добар з,нак за м. ор, па се радујем ? Него има, у овом издању и тумачења, којих не бјеше у пређашњем и она су махом добра. Ст. 4. (Ареј), 7. (Велопине) иређе се тумачаху у рјечнику; тако и 1 967. (с главе иогибосмо). — 258. (1је иода м,. 'јал. обл.), „јалове се облаци" не мора зиачити: „кад мј. кише сипље град"; јалов = неплодан, празан (јалова чорба = празна ч.). изјаловило се == ие би пишта од свега; дакле јалове се обл. — испражњују се, излијевају. — 169. 170, 243 (тмЈша, за потврду: тма божја рз много, велик број), 255. (треба: оба стоји [без мијењања обл.] мј. 2. пад.), 273, 389, 712, 709, 900, 1041, 1288, 1335 („кретати у чету"), 1695, 2006, 2493. С друге стране изостављена су (јамачно као сувишна) њека тумачења: тројичина дне, Лое,■ Иен, ст. 257. (о Југовићима), нико ни у нос иза 262 ст. Сувшпно ,је и у-ст. 185. (не ваља се). мала тосшуђа иза 196. Тумачење ст. 203. 4. (за иравило лудост нзабраш.е) остало је и у овом издању а тешко да је добро. Не вјерујем да ће ико назвати лудошИу, што-су наши стари владаоци „градили цркве и манастире и прилагали им ббгате дарове", а најмање ће то рећи један срнски вла. дика. Те стихове или треба разумјети тако, да су наши цари слабо водкли бригу о владаљу и држави, него да су се одали којекакијем беспослицама (лудостима), или треба тражити како друго тумачење. ]>(> се.) Тих. ОстојиЂ.