Stražilovo

чз 743 ез-

тила јс у саветииковој глави ред речи, који је ои у иаирсд сложио, те сс није никако могао да нађе. Муцао је, као да ис може да нрочита и хракао, а;Г ие могашс иикако да изиде на крај. Најмлађа сестра, Ема, која је стајала за саветниковим леђима и скупа с њим читала нисмо, хотећи да му се нађе на нсвољи, нридржи јсдиом руком нисмо, које се је лелујало, па ће рсћи: — ■ Како да не можете прочитати нисмо свога рођепога сина! Та сто је јасно нанисано... II нрочита на душак четири реченице а више 1111 је ни било у целом додатку. То се тако брзо збило, да еаветник не могаше ни ирсдупрсдити пи ноправнти учињено зло. Еле иримио ,је готов чин с всликом резигпацијом и одлучио у себи, да се цео дан л.ути на Берту. Мипа дође бледа као крпа... Нски грчсвит израз пређејој преко лица. Уснејој се стиснуше, као од унутрашњега бола. Сиустила је главу, нотил.ком, на узглавље и заћутала. Саветиик сс још неко в.реме усиљавао, да спасс нзгубљену позицију, али му иије никако ишло за руком. Љут на себе, на Хермана, на Берту, Ему и на цео свет, опрости сс и изиде. Међу тим сс у срцу боне девојке свршила јака криза."Лакомичан додатак је онде изненада учинио своје. То су тајне срдаца. Једпо се лечи оиим, што друго може да убије. А да такав лек буде усиешан, треба да је на дну тога срца племеннт понос. Други дан се Мина диже са иостеље. Вило јој, истина, још удараше као у грозници, али ве1> имађаше довољно снагс, да се полако прихваћа обичиих иослова. Г>еше само Кутл.ивнја и иека сеика тужне резигнације лебђашс јој око нобледелих усница. Књиге, које јој искада бсху можда само средство, иостадоше јој полако сврха. Паука и знање беху сада за њу не^а хладовита скровитост у немирним жуди.ама, које ј(»ј мучаху срцс... Свакпм даном је све всћма долазила ксеби. На изразито јој лице враћала се тнха румеп, само сс кад и кад још могаше у очнма назрети мека бледа еенка сноменика, који је подигнут ма гробу млађаних, раскошнпх саи.арија!... Тнм приснијс постадс сада м.смо пријатељство с Антопијом. Амтопија мије мпкОга л.убмла, а нн њу није нико л.убио. Ва што ,је тако бмло, ко ћс знатн... Доста то, да јој срцс

бешс осамљено и обично момрачено неком тугом, као да жалИ на свст Тако сродме душе нрионулс тим всћма јсдма уз другу. Тражиле сваки дан јсдиа другу и тим им је већ у неколико одлахнуло. Паиде такођер сада па среско место пова струја, уз коју одмах пријања свако болећиво срЦе... Након тужмих дотађаја у великом граду на Висли заиочеле се ио црквама галпчким нокајничкс химие „Госноду над војскама", које су гатрсбале ублажити за мипуле грехе неерећнога народа.. У друштвеном животу беше то са свим нов тон, тонкојћ хвата за дно срца. Милијонн клекоше с иокајањем нред ираведним судијом и хоралним гласом дизаше сс вапај за милост и оироштсњс!. . Па и за равнодушна срца беше то дивио, привлачпо! Оишта струја Јзукла их за собом, те ни сами не знађпху, како се нађоше међу верпима, ако п беху пре тога невсрни !... Антоиија спадаше у ирве чете тс, за чудо магнетичне, етрује, а с њом, раме уз раме, пође и Мииа... У црној хал.ини, заслоњена цриом копреном, клечаше с Амтонијом у еветињи господњој, докле узвишепа свпрка нраћншс исвгш.с толиких тисућа верних!... Табор дворскога саветиика у онште мпје тако. осећае, ал' инак се не усуди, да томс станс на нут. Мина сс, даклс, слободно извукла пз тога запуштепога табора: беше јој то иеисказаиа милина, да сс нридружи, макар један сат дневно, онима, који трпе!... Може бити, да су томе криве биле уеномсмс на разговоре с Херманом, а можд;Г ју је само општа струја повукла за собом. Нијс се она опирала томе, јср сс глас ојађенога парода тако дивио слагао са гласом јаднога јој срца!... Саветмика јс то одмах озлоједило. Оиет му се помављаху страшпи спи, који еу га ноћумучили. Мора, која га је мучила, имађаш ' увек иа глави — црвену капу !... ГГретрпао је ту капу различптпм хартијама, бацио ју чак у кут од ормапа, "Кли то није нипгга помогло. Всрта јс све вшпе понавл.ала са сузама своја тумачења такових сиова... Једва је чекао, да који дам стигне одозго оштра заповест, да се учини крај тој несрећној агитацији. Али те заповести дуго пе бешс. После стигоше, нстииа, зановести, али тако машироко н па дугачко п тако иеодлучно. да су пижи оргапи нашли за до-бро, да мх нзвршују у не обично благој <|>ормн,