Stražilovo

-чз 765 ез-

Нисац нам јс изнео у кратко геограФију, историју, културне и политичке ирилике у једном делу Старе Србије. Особиту благодарност јс каслужио иисац за оаис мппастира сриских у Старој Србији. Мало смо до сада знали о сада.шњем стању задужбина у оном крају сриском, који луч просвете сриске још ни најслабнјим зравом нпје осветлио. Писац је заслужио нашу захвалност и признање, а захвалпост и призна.њс било би много веће, да у делу иема једне велике мане. Дело је тенденцпјозно, и та тенденцијозност провлачи се као црвсн конац кроз цело дело. Због те теидсицијозиости нисац сам себс иобија, унада у ногрешке и чссто исказује бесмисао. У уводу вели писац, да је Гашка (тако он зове од ирилике северо-заиадни и северни део „Старс Србије"* граница и прелаз „сЈгеГег Уо1кввШште, (1е> I) о 81П 8 с ћ- &егђ 18 (■• к еп, тагес1ога8скеп Ш1с1 а11)апе818ске11". По овоме изглсда да писац сматра „босанско племе" за сриско, само му је иазив нроширио. Али из дела се види, да нисац разликује „босаиско илеме" од „српског племена". „Рашка у етнограФском погледу — вели писац — не може се никада сматрати као с.рпска област" (стр. 4.) Да видимо, чпме је писац оправдао и потврдио своју мисао. Писац сам признаје да је Рашка језгра старе сриске државе (стр. 3.); да су Турци покорпли рашке Србе (стр. 17.): да се нод Чарнојевићем и Шакабентом Срби иселили из Рашке (стр. 18.); да се од г. 1875. Срби исељавају из Рашке у Србију; да је извесно, да су у Рашкој (при досел>ењу) Срби били у већипи, и да. се доцније овдс иалази чисто сриско становнпштво (стр. 2(5.); — па ипак за то писац тврди, да сс Рашка „у етиограФском -погледу ие може сма трати као срнска област"! Кад су Рашку населнли Срби (стр. 25 —2(1.) и кад су у XIV. вску у њој Срби становалн, п кад су у XVII. вску Срби се из њс исељавали, откуда онда „босапско нлемо" у Рашкој? По да видимо, како нисац мисли о данашњем стању пародпостн у Рашкој. „Нећнна становиика рашкпх — вели писац па стр. 11. — припада словенској иородици, а специјално босанском илемену. Рашка је дакле — ио писцу насељена босаиским племеном. По како ћемо се зачудити, кад наиђемо у овом делу на места, гдс * 1 Ј ади краткоће и ми ћемо га тако звати.

сам писац признаје, да су ноједини делови Гашке насељени Србима! Ево. како је сам писац разместио народиостИ у Рашкој .- У Лиму са Бјелим Нољем, Пријепољем, Прибојем и Бераиима, у Сјеници и Новој Вароши, у Косову и у Карадагу сномиње писац с«мо Србе. У Плевл.у спомиње само „Хрипгћане"; у Колошину, Повом ГГазару и Псштеру са Рожајсм спомиње и сриско и босанско племе; за Митровицу не каже ништа, а само у Рогозпи епомиње једино босанско племе! Кад према томе срачунамо број становника у Рашкој ирема иародиостима (но таблици, коју јс сам писац изпео иа стр. 11.) онда излази, да у окрузима, у којима нисац сномиње само Србе, има око седамдесет и девет хиљада Хришћана, дакле Срба. На таблици је ииеац изнео број Мухамеданаца и Хришћана, дакле Срба, а у оним окрузима, у којима су ио нисцу пасељени било сами Хришћаии, било само босанско било н сриско и босанско племе, има свега око четрдесет и две хил.аде Хришћана! Тако излази по говору и нисању самога писпа, а ои при свем том тврди, да је веИина стаиовиика рашких босанског племена! Да прегледамо сада поједине одел.ке овога дела. У првом одељку је „ГеограФски преглед". Одмах у почетку наиомиње нисац, да је иазив „Стара Србија" погрешан. Нсторијско име те области је: Раитка, вели иисац. Пре свега ми тс земље зовемо Старом Србијом због тога, ш-то су оне биле језгра старе српске државе, а то и сам писац иризиаје. Но да видимо како стоји с називом „рашке" и „срнске" земље. До XII. г.ека колебало се државно среднште у Срба. У XII веку истиче се Рашка као средиште српског државног живота. „Српска је историја својим целокуниим развитком обележила једнО средиште, иставила једиу област, из које полазекн паш је народии живот развио иајсјајиија своја дела. То је област старе Рашке. Није. лакле, она за луду џдентнфикоипна сп Србијом, иита је оиа бадава старим писцима Србија раг ехсеНепсе. те аредставник свнј-у остилих сриских земнљо и . (Ст. Новаковић у Гласннку XI јVIII. с/гр. 14(5—151:) То „исторн јско име": Рчшка и рашке земле, идентификовано је с <: Србчјч и сриске земље. Краљ Радослав у иовељи својој од 1234. г.* * 0 опој повељи много је расправљапо, да ли је годипа добро занисапа или не. I!. Годишњида III. стр. 424 — 425; Гласник 48. стр. 223.; Отаџбипа V. стр. 557 до