Stražilovo

-43 755 Б4-

се, да је иропалица, па све страпе дужан и шта ти ја све знам. За ових шест годипа продат је тридесет и једап Фртаљ зем.т.е, а то чипи две стотиие и четрДесет осам јутара. Од овог имађаху Одарић и Мргудић. ко])исти. Који купују земље, зиају се и захвалити оиима, који им иредложе, да је та и та земља добра те да се купи. Деда Митар се једпом потужи где треба на ову иеправду и предложи, да се од оних, који не плаћају иорнпју. одузме земља и даде у аренду, те ће се земља сама одужити иа остати деци.. Од тада је пошло на бол.е. Више власти увидеше, да ће овако народ иеиропадати, на дадоше прилике, да свет добије иоваца на амортизацију, , или се остављало, да се нолако отплаћује. Оларићу и Мргудићу ово не бејаше мило, јер су и они очекивали ирилику, да со за јеФтиие новце доченају ког Фртаља земл.е. А обојица су се приличпо што по реч оповчили. Задрузи није могао Митар иишта да нахуди. Ишао је по кад кад и ради ње-. Али, како није могао наћи у целом селу двојмцу, који би смели посведочити, да су иодмитили Оларића и Мргудића, то је престао. Но за то ипак гшје мировао. 11аједаред је он почео долазити у општипу и на свечаре. Нидео је, да је све зло у задрузи те је паумио да одвраћа свет од и.е. Особито је иазио на млађи нараштај. Дорашће они иа нека се чувају. Једнога дапа узе палицу у руке па ће кроз село. Пред задругом је седело неколико Краковчапа. Сваки држаше у једпој руцп векслу а у другој мараму, у коју је увезао оно мало камата, јер за отилату пема. „Но, ти! — рећи ће Аци Ратковићу. — Дакле тридесет и иет Форппти, је л"? А деца ти пду и гола и боса. Хо, човече, на други свет узајима у пајвећој нужди. А ти?! Договорио се са Јовом и Милапом, па узајми тридесет и иет воринти да се лепо проведете иа вашару. Они одоше у II. а ти остаде, иа садавуци..." „Е, Јита ћу, газда-Митре, човек се превари. Да сам ја знао, да ће опи умаћи, не бих узимао." „Ето, да си за тих тридесет и иет

вориити кунио кравицу, имала би ти деца сира и млека иреко целе године... овако пемају 1ш хлеба!" ,,А ти, Јово, — окрете се другом две етоТине и четрдесет! Х.ч, хм!" „Ја Сам баш морао. А имам из чега и вући." „Имаш из чега! А зпаш ли ти, колико плаћаш иитереса! Шеснаест па стотипу. Па шта те кошта оно иазиме ! Па орап.е, па вожња. .. па ово, иа оно... Могао си куиити још две крмаче да ти се прасе. иа за две године ево ти две стотипе и четрдесет вориити. А када ћеш овако исплатити то, већ ако што пе продаш од тога, шта сада нмаш." „Ти зиаш моје сестре..." „Знам, знам... Твоје сестре, па си им дао тал. А да ли су тво.је сестре искале ? Нису. Твојој Ксепији криво, што ти долазе у госте, а рада бп била, да се само и.ена родбипа шепури по твојој кући. Подај им тал ! — виче она теби. Кад пемам новаца — кажеш ти. Ича у шиоркаси! каже опа. А ти ајд. па дигпи. А како је Јоца Дстић исплатио своје сестре? Мало по мало. Та нисмо ми господа, да мора одмах иа венчан.у бити... " „Е, иемој баш ни тако, газда-Митре! рећи 116 један старац. — Мепи цркло кљусе, а иишта иисам имао да продам, па да видиш, добро ми је дошао новац!...•" „Знам, Алекса, зпам... Ове задруге би биле благодат ио парод, када би п.има унравл.али савеспи л.уди, који би имали само нред очима панредак сељачког сталежа. Алц, када оии само за то дају поваца, да уз њих гласаш, и да се оии богате а ми проиадамо, оида, ма и највећа нотреба била, бол.е јс узајмити и од Чивута, него овде, јер и тамо је мање... ;; У том ево Оларића. „Но, је си ;Г и ти дошао по повце? запита подругљиво. „Велик је иптерес!" — одврати деда Митар, мапувши руком. Упути се за тим иред порту, На клупи је седео попа са два три сел.ана. Говорили су о чуду, које сиађе село за ових иеколико година. Умеша се .и деда Митар.