Stražilovo

-43 784 ВЈ-

два табака. Међу осталим ое хвали, да му јо излазак зајемчен за годину дана. — Читамо у Београдским листовима, да је изашао први' број књижевног неког листа за ученике. Лист се зове ,,Омладинац". Власник му је в1ж1. рћИ. Лука Зрнић а уредник Манојло Смиљанић. У првом броју је, као што читамо, приказана „Теорија књижевности" Цере Ђорђевића, Ми нисмо тога броја добили те га не можемо ни приказати читаоцима „Стражилова". + Рачки је јопг у Раду ј.угословенске академије, књизи другој а на страни 36—38., проговорио неку о интересном словенском руконису особите азбуке, који се налази у ватиканској библиотеци. Том је придиком из рукописа исписао у ћирилском писму 109. псалам. Сада нам о то.м рукопиеу више говори Ј. де Нунцио у новембарској свееци Журнала мин. нар. просвЉш,., даје нам тачну аабуку рукописа, снимак четири странице (међу тим и пеалам 109.) као и транскрипцију ћириловску. Де Нунцио тврди, да није рукопие јужнословенски већ руски и да није из XVI века, како се до сада мислило, већ или је из XIV в. или нешто старији. + „Иекра" јавља, да -је у 35. броју талијанекога часопиеа „РапГиНа <1е11а Оотешеа" штампао Јакша Чедомиљ чланак о белетристичном раду Ђалекога под натписом „1Јп готап21еге Сгоа1о". + 0 Пастрнекову раду „ВЉНоЈСгарМвсће 1Јћегв1ећ(; ићег Ше зћтвсће Р1и1о1о§1е 1876 — 1891.", који смо и ми у кратко нриказали, изишле су /јве повеће оцене, управо допуне овога нотребно!\а дела, и то једна ни руском из пера Соболевскога (у Славлнское Обозр - 1;ше, књ. II) и једна па чешком у АШепеит-у свесци другој (за овгобар). Овде Је само почетак. трећа свеска ће донети и свршетак. + Виктор Семенов штампа у ЕХХХУШ књизи „Памлтники древпеи писвменноста" „ Мудросту Мепапдра ио русскимг> си,искамг>". + „Са8ор18 тиаеа кга1оув1у1 беакећо", у свесци четвртој од .ове. године, доноси под натиисом „84и<Пе х Ш ега!игу П(1оуе" први део рада ,Ј. Иоливке „X 1е§еп(1 о р и.4 о'т»в1 Је?.1воу6 ро гет I". На крају овог одељка Иоливка саопћи ии рукописа XIV—XV века бугареке реценсијс!, који је у заоставштини ШаФариковој под сигнатуром () I 899, једну таку причу, која је у народној појесији не само Словена ухватила корена. Чудо пам је, да ,је Поливка наводећи варијанте словенске преметнуо с ума и ерпске а има их доста. Сам Вук у Рјечнику под „Гаваново језеро" ттрича један варијапат. — Ерајње је већ време, да се и у нас почне проучавање онога народнога блага. У „Оев^егмеМзеће ћо1ашасће 2еИаећпГ1" бр. 11. о. г. штампан је чланак Е. V. Наћшзу-а: . Ј>с 11гад" /.иг ћЧога <1ег Иа1капћа11|1п8е1". Т. ЈМаену много се бави балкаиеком Флором, с тога би требало да ког.-д код нас оцени и,егове радове. + Руско „Ново време", а по н.ем и београдска „Вор ба", доноои реферат о књизи „1Ле 8 4а а! 8гее ћ Ш ећ е САДРЖЛЈ : Песништво: Виђеље и растанак. Ипчеи, вичом Трајан. — Књижевност : „I/, Висаај^еоуа ,111угћЖивковића.— Ковчежић : Књижевни прикази. „СТРАЖИЈ10Н0" излази еваке недеље на читаву табаку. год .ј 1 ф . 26 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору претплата књижари Луке .Тоцића у Лови Сад. — За Србиј

81е11ип^ уоп В,о.зп1еп шн! РГего-тпа уоп с1г. Јиг Наи8 Већпе11ег. Књига има иеких 214 страна и изашла је у Липисци. И ми са евоје стране обра1шмо пажњу нарочито правника на ову књигу. + У проФ. Срећковића је, крај других рукописа, п један из XIV века (по Јагићу). 0 овом се рукопису у неколико маха говорило и испиои објагвљивали. У „Спомепику" V. штамнао је онис и један одломак сам Срећковпћ под натписом „Зборник попа Драгоља". У XIII се опет Јагић поелужио њиме у сво.јој радњи „Разум и млософија". А пре обојце Мат. Соколов учини исписе неких апокрифних чланака тога рукопиоа и изнесе на светлост у својој радњи „Материалн и замђтки по старинноЛ славлнскоИ литератур®". Дело ово штампано поднесе Соколов петроградској Академији Наука на Уваровску награду и по реценсији Јагићевој и награди се. Ову је реценсију Јагићеву Академија штампала под натписом: Матер1.алм и зам'ћтки по старииноИ славлнскои гитератур 1; МатвЉл Соколова. ВнпускЂ первиИ. Москва 1888. Реценз1д академика И. В. Јагича. Санктпетербургг. ТипограФид императорскои академ1и наукт. В ас. Остр., 9 лин. Н. 12. 1892. На 8-ни стр, 27. Реценсија је ова права допуна дела Соколовова: она нам у првом делу исправља текст аиокриФа, саоићенпх Соколовом, те тако добијамо са свим веран отиоак Срећковићева рукописа; у другом делу реч је о историјеко-литерарном делу расправе пишчеве, дајући нам неке исправке и тумачења неких места рукописа. У овом делу Јагић саопћи и испис из рукопиеа бр,- 36. збирке Грегоровићеве „о 12 петака"; овај текст оступа у које чем одпарискога и београдскога. Трећи, последњи, део говори о главном делу радње прОФ. Соколова т. ј. о нричи „о кроном дрвету-'. Ту говори и о погрешности идентификовања Богомила с поп-Јеремијом, за кога се још до данас пбуздано не зна: припада ли грчкој или бугарској литератури. Из предавања својих о литератури јужних Словена, — која је држао 1982/3. године на петроградском овенаучишту, а која су тада била литограФисана под редакцијом ученика Јагићева кнеза Шаховскога а под натписом „Истор1л литературн у мжнмхт. Славзпп.", — исписа неколико места. Као прилог овој реценсији штампа грчки текст анокриФа о 12 апостола, који је апокриф у Соколова под Н. IV. штампан. Грчкога је текста натпис: Д1дзос0ал(ж тоЗу 'у.ушч &.т,о<ј\6шч тггр1 т*л<; 'ау^а? тгс?(Јарах.о<7Т75?. ПРООВЕТНИ ГЈ1АС1ШК. Па носледњем скупу чланова „Ученога друштва" у недољу 1п. Нов изабрапи су за чланове академији : Јов. Вошковић, Стојан Лошковић, НићИФор Дучић, Јован Мишковпћ, др. Владаи Ћорђевић, др. Милан ЈованОвић, .Јов;:н АвакумевВћ, др. ,Јов. Туромап. Јов. Хорђевић при ужем избору са Јов. Туроманом остао је у мањини. „Садашњост" јавља, да је за проФее.ора каноноког права на великој школи изабран : Ем. Радић. За председника ерп. краљ. академији именованје: проФ. Нешић. Нп пз чега. Нрвена капа. — Иоука: Плинпје млађи и 1Ш \'с1п8 е! поуит' о НгуаИта". Значај „Восанчица" Мите Кп.ижевпо белеЈпке. Нросветни гласник. Ј,ена му је 5 Фор. а. вр. на целу годппу, 2 ф . 50 н. за по 2 дипара на годчну. — Рукопиен се шаљу урсдништву а прнма претплату књижара В. Иаложића у Београду.

Издаје књижара Луке 1оцића.

Штампарија дра Павловића и Јо1ића у Новом Саду.