Stražilovo

чз 783 ЕЗ-

уступио их Радовику у жељи да, агу се црио иа бело каже — бело или црно. Хоће да зиа, да ли оно, што је до сад радио — а за сиоје се године подоста и иарадио — вреди што, или му се сва лена воха разбила о иепробојну стену немоћи и непозваности за тај посао. Ја му са своје стране не могу за овај мах учинити по вољи те рећи одлучан свој суд '0 шеуову досадашњем раду. Да ли вреди што? Но живом приказивату, по очигледном познавању прилигса на селу, по свежем природном, ненавијеиом дијалогу и по здравој тенденцији, које има у многим причама В. Милана Марина, јесте: вреди нешто. Да то пешто буде и иного, то етоји до младога приноведача. Вољно и даље проучавати живот народа на селу па износити онажаје у донадљиву облику, а с. идејом нрикупЈћивања раштрканих радова у збирку за сад, и још доискле, са свим расгсретити. Боље је, тсад човек има мање разлога да с-е каје. Или се. зар не ће — да се мало тривијалније изразим - почешати некад В. Милан Марцн за унои, кад буде нравио билансу па нашао, да је еилом притискивао нечат нрава и готова рада на оно, пгго ће и сам увидети да је био само покушај, увод у рад. А да ће доћи даље од увода, то ми јемчи посматрачки дар младога Марина. Изреком то исповедам као своје уверење, ма да знам да.ћу се тиме замерити оној нашој књижев ној аристокрацији, која, верна опом старом „Од куда молсе добро што бити од Назарета?" од ока — прости.је: и не прочитавши оно, о чему еуд доноси — прееуђује и омаловажава само за то, пгго роба није са дворекога сто.варишта. Зиам то из своје уредничке праксе код „Стражилова" и код „Јавора". I'.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. Југословенска Академија. '28. јула о. г. навршило сг 25 год. како је-отворен овај научни завод. Мисао такога завода у Хрвата иала је још у илирском добу и после се чешће потицала, али ју је оживотворио истом велики бискуп Штросмајор пре .'50 год., положивпги 10. дек. п. р. т. г. 50.000 Фор. у основ академијске аакладе. 1866 год, 4 апр. буду одобрена правила а 1867 г. 17. јан. пословпик. У свечаној седници, која беше у суботу 10. дск п. р. о. г. насликао је др. Фр. Рачпи рад академијин за прву четвртину века њена жииота. Рачки, етолсер научног рада Југ Ак. и њен мвогогодишњи заслужни иредседник, бешс запаго ирави човек за тај посао. Из п.егова извештаја вадимо ове белешке. За првих 25 год. имала је Академија 117 чланова: 110 Словена и то 46 Хрвата, 15 Срба, 7 Словенаца, 3 Бугарина, 20 Чеха, 15 Руса и 4 Нољака, а 7 странаца (4 Немца, 2 Француза, 1 Талијан). На научном послу радило је 118 књижевника (75 Хрвата, 10 Срба, 8 Словеиаца, 13 Чеха, од којих 9 станују у ХрватскОј, 3 Вугарина, 6 Руса, 1 Пољак, 2 Француза). Сав досадањи рад. Ј. Ак. сложен је у 220 књига, 8 су изашле њеном помоћу, 13 је преузела; свега дакле 241 књига. Сва радња може се поделити на две гомиле: научна грађа, и обрађиван.е научних граиа. Најобилатији је рад на срнском и хрватском језику и иеторији јужнословепској нарочито Хрвата и Срба. Одмах 10 јула 1867 год. предузела је Ак. једно огромно дело _на предлог првог јој тајника Ђура Даничића, да се скушг.а грађа за велики речник. Тај је

посао и био повереи п.ему. 13 год. су купљене речи нод руководством Даничићевим по етарим речницима, но народу, мо ниеменим споменицима и књижевиим делима до Вука и Гај.а. 1880 год ое иоче штампати; досад је изашло 13 свезака (ио 195табака, у два ступца ситно штампана) у три дебеле књите, а дошло се тзк до Ж (по латиници). Даничић је* уредио целу прву књигу и другу до речи гооо. Носле његове смрти нешто је радио М. Ваљавец а даље (од речи Дузити) Перо Будмани. Речник је најеветлија тачка досадањега рада Академијина. Досад је потрошено на њ 56.000 Фор. Кн.ижевни и језички сноменици прибирају се у „81агшаша", од којих доеле изађе 25 књ. Књижевна дела дубровачких и далматинских писаца издајусе у збирци „81ап р1веј. ћгуа^зМ". Досле је издато 26 нисаца XV—XVII. века у 19 књига. Повесне споменике скунл>а Ак. у „МоппшеШа врео*. Кјв4. 81ау. тегМ." 1 „Моп. Шв4.-1иг. 81ау. тогдо сад 27 књига. Извори се тичу историје Хрватеке, Србије (Босне, Дубровника) и Бугарске, од IX. в. до нод конац XV. в. Има нешто грађе и из XVI. — XVIII. в. Своја научна иетраживања обслодаиила је Ак. у „ЕаДи" и у посебиим делима. Гада је изашло досад 112 књ. (отприлике 1700 штам. таб.) и 14 носебних књига. Рад и носебпа дела обухватају до 600 расправа и прилога из разиих наука (филологија 62, историја 161, геограФија .29, хиеториограФИЈа и иалеограФија 10, кп.ижевна историја '29, археологија 19, традицпоналпа кн.ижевиост 11, митологија 13 и т. д.) — Књижница Ј. Ак. има 1100 кодекса и преко 30.000 изворних лиетина. У галерији има 309 слика. 1866. годипе износила је Взаклада Академијииа 200.720 Фор., прошасте год. 397.763 ' куће јој вреде до 300.000 Фор- (Академијина зграда до 250.000). Годишњи приход беше првс године (1&.67) 7.866 ф . а 1891 год. 20.848 ф . 14 н. Од год. .1878 —84;д.чвала је држава годцЈНњу приномоћ прво 1.000 после 2000 ф. Од 1867 год. до 1891 издала је Ј. Ак. свега 395.310 Фор. 59'/ 2 новч. скоро све на научне сврхе. „Наетавник" паставља у петој свесци (за еептембар и октобар о. г.) расправу Стојаџа Новаковића: Откуд су постале гдекоје иародне песме. У опом је наставку рсч „0 божјем човску Алексију", а то је изашло најпре немачки у Јагићеву Агсћјуу 1Тп' кМноће Р1Шо1о§че. Српски је први пут штамнана сад у „ Иаставнику". Па крају је Иоваковић навео неколико библиографских бележака о значењу, које је легенда о Алексију божјем човеку имала у ередњем пеку код осталих европских парода. За белешке те вели Новаконпћ да пису иотпуие но то с« није ни хтсло. Намора је Новаковрћу била, да иокаже, како еу извесни књижевни нредмети, укуси пли нрохтеви космополитски и како се на далско пружају безобзпра иа време, илеме или климат. — „Видело" јавља, да је Драгиша Станојевић иредао српској краљ. академији у Бсограду свој велик епски спев нод натпиеом ,,Раваиица", од којега је један д<;о саопштио у 126. свссци „Отаџбине". — Књижара Велимира Валожића у Београду наумила је од нове године да издаје нов часонис, којп ће се звати „Весник за књижевПоет". Уродпи.ч 1.е бити проф. М. Павловић. Тај ће часопис допо.сити приповетке н то — ни више ни ма1ве — него баш махом оригиналпе, даље ће Хопосити песмс и путописе а „нарочита ће се пажња посветитн кн.ижевној критици". Излазиће сваке недел.е на