Stražilovo

43 772 Е>-

дић је седео у евојој соби и ћутао, чекајући трећи дан. Није био иа чисто, да ли је Фаустииа иризнала своје иедело. Да је доптло до расула, то је и он видео. Трећи дан с јутра јави Војводић у С. да Клара и маћеха јој могу доћи, јер није добио обавештаја од Фаустипе. Фаустина је тај дан устала раиије него обичпо, села је иа клупу и тако очекивала, шта ће се збити. Око десет сати стадоше кола пред Мргудићев стан. Си];оте се две женске н уђоше у авлију. Бејаше то Клара и п.ена маћеха. Клара, чим уђе у собу, наслони се па

ностељу на удари у илач, а маћеха говораше Мргудићу, како је ствар текла, ио нричању Кларину. Мргудић се подиже и благо рече Клари, нека не нлаче. и нека слободно искаже све што зна. Она јецајући призна, да је по наговору Фаустинину криво говорила. Војводић је тај дап увео у свој дневник ово: Част Мргудићкина је онрана а тиме сам се и ја осветио својим непријател>има. Сада кемо још настојати да извучемо и народ из глиба, па онда ћемо тражити друго учитељско место. Правда и истииа побеђује. Невииост се кад тад докаже. (Свршиће се.)

ЦРВЕНА КАГТА. ромап Јована Захарјашеви$а с пољског превео Рајко. (Наставак.)

хххш.

|| ко једанаест еати етаДе се иозориште нунити образинама. „На добротворну цел" Гхитаху на игранку људи под образинама, који ее до јако уздржаваху од свију јаI вних забава. Осим тога видела се и на ли' цима, која не имађаху образине, нека грозничавост, неко немирно очекивање, које обично натера људима. најнретеранији занос и заведе их, да бар за час потраже иомаме и расејаности. Осим образина, које беху искушвене у средини позоришта, беху и ложе дупком пуне радозналик гледалаца. Могао си видети онде лепа лица и још лснше тоалете. С ружичастим осмехом на устих, с лаком еањаличком сенком у очима извириваху из тамно - црвених ложа привилегисане чаробнпце и гдедаху озго па забаву те светине, која кан'да их није ни видела, јер тако беше сама собом забављена. Партерске ложе додириваху се, тако ре1ш, непоередно с иомамном светииом. На све су зар столице упартеру и на амФитеатар наместилп данас нову иодлогу, која се дизала до самих партерских ложа, Тако су могле досетљивије образине задиркивати и пецкати и опе лепотице у ложама, ако им је до тога стало. Врева је расла сваким мииутом, гомиле се

ваљале у иаоколо у неколико струЈа, као таласи узбурканога мора. Кад н кад избаци та струја коју досетљивију образину и оида се, као ред гребена око острва, купе око ње гледаоци и црате ју гласним смехом, ма да сви ни не разумеју зиачење досетке. Беше то обична светина, која је силом хтела да се смеје, да се смеје ма чему... На улазу стојаше образипа и гледаше нажл.иво иа оие, који улажаху. Беше то погурен старац седе косе, у цриу огртачу. Имађаше велик нутиички пггаи, на који се ослањаше. . . У дворану уђе сада мушкарац лепа стаса, у цриу домину. Огртач му беше црн, обрлзина црна и шешир црп с белим и црвеним перјем... Погурсни старац се одмах иомаче са свога места, достојанствено се стадс иоштапати својим путничким пггапом па се отисне у дворану. Црни домиио с иерјем од две боје на шеширу", окружи неколико пута дворану. Пристане уз ову или ону образину, ал' се брзо махне. Погурени старац пђаше за н.им у неком размаку, пажл.ипо приелушкујући рсчи доминове, вдо да на пишта више не иаЗи. Међу тим се домино задржао пред једном партерском ложом и дуго ћутке гледао две госне, које сеђаху у тој ложи.