Stražilovo

чз 797

прими у тштешки отћлиш. С тим је. човјеком .још из малеиа иохафа,о школу, био је увијек ува љ, било у граду или на жетииковцу ; с

љим је дијелио шалу и иевољу; 48 њему је Плиније слао свој панегирик да му га поправи како се љему свиди, а онај је опет љему своја дјела слао и можда је (како се из једног писма може судити) о, самоме Плиннју нешто написар. 47 За Ација Суру тражио је у цара претуру ; за свога лијечника и породицу му сте« Ерја1. II. 13: X. 3. 41 ЕјлзЈ. III. 13; IX. 28.

као је грацанско право; за једиога је добно премештај, за другога је постигао олакшице, трећега је препоручио и т. д. а цар му угафа што год пита. 48 У десетој књизи његових писама, отправљених Трајану, може рећи да су саме молбенице, а све у корист пријатеља, познаника и невољника. Како их читаш, осјећаш неко неисказано задовол^ство, јер по њима познајеш човјека, који, не мислећи ни мало за се, приказује ца]>у туђе врлиие и описује их пајбољим бојама, а на њему ни сјене зависти. Врја!. X. 7, 11, 12, 19, 22. (Наставиће ое). Јосип Берса..

УМЕТНОСТ

Певачким друлшнама и пријатељима српске гудбе, поводом Остојићева чланка у 47 броју „Стражилова" о издавању „зборника српских четворогласних песама".

Прочитавши у 47 броју „Стражилова" иредлог певачким дружинама и иријатељЈама српске гудбе од г. Остојића, нађох се и ја побуђеи, да о томе коју рекнем Још ланске годипе, из истих уирока, из којих и г. Остојић, заподенем питање уужемкругу својих другова о предлогу, који је Остоји|,е!>,у у неколико сличан. Сви увидесмо, даје то питање важно, те је мени ваљало и у јавиости новести реч о овом, но чекајући, да с тим когод позванији изађе иа среду, ћутао сам до сад. Истипа, пре пеколико месеци изађеуједном броју „Србобрана" по:шв свима српским певачким дружинама, где се умол.авају све певачке дружиие, да у заједници расиишу паграду на једну песму за мушки и једиу за мешовит лик. Тада сам мислио : сад је варница бачена и ватра 1,е се распламтсти, тс ће се једаред и иа тој ствари почети озбиљно радити. Тај иозив у нрви мах канда оста „глас вапијућег у пустињи". Али не потраја дуго, и овај нозив, само потпуније Формуловаи, изнесе нам као јасан и потпун нредлог г. Остојић, припозната личност у нашој народној гудби. У чланку своме у 47 броју „Стражилова" г. Остојић у кратко наводи, шта га је нобудило, да изађе са својим предлогом т. ј. „да јс прека потреба приредити збирку одабраних српских ликова за четир мушка и мешовита гласа".

Врло сам се обрадовао, кад сам тмј предлог прочитао, но ј 'а 1\у одмах, у зачетку те ствари, да пођем мало даље т. ј. на онај други део предлога, који г. Остојић износи. * Кад већ хоћемо нешто да покренемо а ми осиујмо чисто „ Гудбену Матицу којој би била св.рха, да свестрано иодуппре и гаји српску пародну песму и гудбу. Та Матица за прво време нек издаје „ тудбвни лист со. ■додатком ", у ком би се додатку (за прво време) издавале пајнотребније ствари, а то је оно, што г. Остојић же.чи, т. ј. збирка одабраних српских ликова за четир мсшовита и мушка гласа. А кад се ове најпотребннје потребе намире и Бог да, да Матичии фонд порасте, онда Матица нек новеде бригу: 1.) о скупљап.у и и издавању срискпх иародних иесама; 2.) о скупљању и издавању нашег црквеног појања; 3.) о издавању школа, израђених па основу српеке иародне. гудбе; 4.) о гудбеном образовању нашег подмлатка; 5.) о давању стипендија за гудбу даровитим младићима; (>.) о расписивању награда за најлешна изворна гудбепа дела;