Stražilovo

чз :->

ком слпПом чланку. (п. пр. опом о „Дубропнпку") падајућп • сс. да 1,е свака пова годииа као плод овдга родољубивог, рада жети што већи одвив а иомедица тога биће јамачио и пуиија садржипа кп.иге. Уз иеколико приповстчица (ве|1|| п ;> јг превсдспих) * истичу сс нарочито несмс познатог пссника Мирољуба (ииа пссвдонииа као да се крије иеки духовник, кад ђсли у једној песми: ,,Та гусле сам јаворове уво са олтарч"). Има даљс неколико иоучних, историјских и Чиографских чланака, кратких поука, досетака и шшослетку чстири жеиске народне песме, којс су варијаптс всћ нознатих нар. несама. ТПтста што нијс назначсно, уз какав сс обичај нсвају (на пр. 1. са припевом ,,л.ел.о") где су заипсапс, и да ли су тачно прибележене. То би било тим потрсбиијс, што .јс народно песништво буи.свачко мало повнато, Има и неколико слика (међу н.има слика Дубровпика, Вашгагова „Нила", Нредићева „Сироче па мајчину гробу"). Кп.ига јс писана икавским говором, у3 малс изузстке. Т. 0. Бхе кбп1дИсћ .еп МетапјгсЈеп. НоИгаде ул\г Кепп1;ш88 (1ог ип§атвћ-авгђкећеп Вог ^ећипЈгеп. Уоп (1г. МогШ Л\ г ог 1;пег. (Штамиано у „ТЈпдагјвећо Еотпе". Свсска VIII-IX. стр. 544 — 598) — Бг. \Уег1,пег расправљао је у истом часоиису о кнезкевима из кућо Немашине. Ово ,је с.ада други дсо оис расправо. ИИсац заслужује сваку хвалу и призиан.е, што је увидео значај српске историје ва поппаван.е историјс мађарског народа. Искрепо жалимо, што пиеац нс зна срдски јеаик, те нијо могао употрсбити новије рсзултате истраживан.а наших научника; исто тако псупотрсбљени су оетал-и и извори писапп старим српским језиком. Због тога ,је писац пачипио доста ногрешака у питан.има; која су код пас већ давно на чие-то иавсдвна. При свсм том писцу ирипада захвалпост, што је тсмељно праучио изворе страних кп.иисевности о пагаој историји, и што јс те изворе згодио- употребио. У овој расправи наћи ћо п панги историцн нова материјала за срнеку историју. С. (.'мил.свац, вслики иародни календар (са сликама) за просту годину- 1893, која има 365 дапа. Уредник и власиик Пера Тодоровић. Година друга, Београд 1893. „Смил.сво" штамнарија 11ере Тодоровића. Вел. 8а. стр. 160. Цепа 1 динар — 50 новчића."— Година 1893. је код нас доста плодна у. калсндарима. Календари, што до сада у нас изпђогае, махом су из Аустро Угарске и Босне-Херцеговине; „Смиљевац" је једини, ко.ји шш стиже из краљевиие Србије. Садржина је у „Смиљовца" бирана, све сами радови паших иајприпознатијих кн.ижевника. На нрвом јс мест.у чланак „Једиог Миротворца" иод натписом „Промислите ее . . . (посвећено родол.убима из евију странака)". Чланак овај одвраћа народ од политике и препоручујс му да етвори какву културну страику, којој би био задатак, да унесе у народ практично подмиривање свакидашн.их потреба, којс су куд п камо важнијо од политике. По самом топу, којим .јс написан та.ј члаиак, види се, да долази из срца и Бог дао, да иаши Шумадинци саслушају те глаее, који су заиста гласи родол.уба и „миротворца". На овп.ч чланксм долаии „Прва и послсдња песма ЈБубомира II. Нснадовића. 1. Пролеће. П. Последн.а песма" Ове песме проиратио јс уредник „Смил.евца" неколиким рсчима, у ко.јима всли, да се ове годиие навршује педесет како ј(! нропевао Љ. II. НенадовЈ.ћ те нозива кн.и умстнике српсКе, Да прославе гато свсчаније

•Бубину недсссту годишп.ицу. У тим пропратним 1>еч1 №1 всли уредник „СмИЉевца", да су то „прва и ноеледп.а песиикова", но нијс тако, јер и после „поелсдп.е пссне", штамиао ,је ЈБ. Пснадовић још лани двс псеме и то „Под Мсдведником Г48. бр. „Стражилова") и „Путем ждрале".(50. бр. „.Јавора"). Сем ових ЈБубИних песама има у „Смп.г.свцу" јога песама од Бранка, Бојиелава, Казбулбуца, Милана Немаљића, Ндталије Ж., т Милутшга Илића, Бл. М. ,1о вановића и два народне пссме. ( вс су ово лспс пссме а нарочито Бо.јислављева „Лора-Лај" (? Ваљада Лорелај). Неке од ових шсама, као н. пр. Војиславл.сва „Лора-Лај" и Вл. М. Јоваповића „Брачна утеха" немају места у календару, јер јс калсндар нрс свега кн.ига за народ, а налп народ јонг није дотле дошао у образован.у, да би могао наћи лепоте у тих песама и уживати у н.има; шта вигас „Брачна утсха" може п гатетно утецати на простије читаоце „Смил.евца". „Брачпа утсха" је, без оумп.е, врло лспа несма, одликује ју јака сатира, али тек тек, ни.је за календар; устезао би се да је гатампа и уредник белетристичног каквог лиета. Норед иесама има у „Смиљовцу" н леп ииз ирииоведака. Налазимо ту Матавуљеву „иричнпу и8 црногорског живота" пол натписом „Окајани гри,јех", која је наиисана већ како може само Матавуљ. Заступл.ен је н другн члан приповедачког трнумвирата, Јанко Веоелииовић „сликом из прошлости" под натииеом „Стрелац". Станојло, јунак у овој причи је прави Вилхелм Тел — гађа пушком лулу, заденуту за врат рођеном му сину Ивану. Приповетка је особито лепа; како намјс симнатичан мргодни Станојло, како је страшна она краткоћа, кад заповеда Пвану, да му станс па нишан. Кад смо про^иТали"ову п иноветку, гпгред Ј01а, пгго тлпПчг врло допала, учинила нам се врло познатом. 11 заиста читалн смо већ једаред ту нричу и то у лаиском „Годигањаку". Н у „Годишн.аку" је исти сил;е, иста имена као и у „Смил.евцу". еамо је обрада негато друкчија. Шта јс иагпало Јанка Веселиновића, да нам преради Годигап.акова „Нишанџију" у „Стрелца", не знамо, али свакојако милије би нам било, да нам је иружио што• оригичално, нсго што је нодгрејао старо. Од приповедака има у „СмнЉевцу" још два прилична рада и то: „Честитка о новој години" од А. и „Два женека портрета" од Леле Давичо. И Милићсвић је приложио два евоја рада, која је читао у седпици Књижевне Задруге: „Две слике" и „Ко се чега боји". Милићевићеви радови су свакоме иознати са нохвалне им тсндеиције; у иричи ,.Две слике" изнсо нам је дивне примере ножртвовања, а у нричи „Ко се чега бо,ји" лепо и слатко нам је мепричао своје путовање из Бреетовачке бањс и упознао на(? је са Јанком, који се не боји пи медведа ни гуја, али се љуто етраши од гробља. И др Казбулбуц је принео „Нолитнку, гаалозбиљну цртину нагаих дапа", за коју биемо могли рећи „опет то, али мало друкчије". Кад се једанпут, днапут па и трипут говори н1то о Фрајла -Симкама, Фемкама и Ракилама, може ,јо'ш поднсти и смотра се као , виц", али кад сс заокупи једпо те једно, онда дође као мало, да 'простите г, нееиосно. Др. М(иленко) Г. В(еснић) штампао ,је евој краени чланак „Још једна врлина", у коме је врло лено и сходио иародном разумевању укратко разложио теорију права и дужности. „Доктор из унутрашњости" јс приповедио српеком сељаку „Шта треба да ради у болести, док лекарска помоћ.не стигне." К. П. је прибележио „На-