Stražilovo

■43 32 Е>-

радне обичаје око оваца", а одмах аа тим штампане су „Мудре изреке свдју иарода и врем&иа". На кра.ју је штампао уредник ,.Смиљевца" тгасмо Љубе Ненадовића, у ком Љуба у екромноети својој одбија од себе проелаву педесете годишњице књижевног му рада. Ми ее у свему у тој ствари слажемо са уредником „Смил.евца", т. ј. да треба достојно прославити тај знаменити догађај у нашој књижевности, и ако се Љуба у скромности својој устезке (као што читамо но новинама, Књижевна Заједница је већ одужила дуг свој и одржала ,,Ненадовићево вече"). После Ненадовићева писма проговорена је нека и о сликама у овом календару. Слика у „Сниљевцу" има доста. Уз народне пееме („Бој на Чокешини" и „Бо.ј на Салашу") додане су уз сваку по две илустрације Тителбахове, и то са тако рђавом техником, да из љих човек не зна крсна имена. Донео је „Смиљевац" и ликове неких наших знаменитих људи, као Косте Протића, Милутина Илијћа, Ђоке Поповића-Дапичара, Николе Тесле, Јанка Веселиновића, Милована Глишића, Војислава, Милоша Цветића, Светозара Гавриловића и др. Све ово слике не могу се баш похвалити својом техничком израдом^ но да ако до године буде савршенија, као нгго нам то обећава уредништво „Смиљевца". — Пр< ђосмо дакле целу садржину „Смиљевца" и сад на крају можемо рећи, да је овај календар добар. Као што емо већ споменули, има неких ствари у њему, које не подносе у календар, али ће се ваљда г. Пера Тодоровић постарати, да до године и то поправи и кад још уз то дође бол>а техничка израда слика, „Смиљевац" ће онда бити савршен календар. Ј.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ +. „Српски Глас", орган ерпске странке у Далмацији, који улази већ у своју четриаесту годину а уз праву своју сврху намењује особиту пажњу и подлиску спом, приказујући међу осталим и оцењујући све побоље српске књиге, што изађу, доноси у подлиску занимљиве белешке с пута: „Кроз славенске земље". Изашло је до сада дванаест описа, у петнаеет бројева. Описи су почели излазитијош прошле године, па су прекинути, и сад се настављају. Ова писма „Кроз оиавенске земл,е" у „Српском Гласу" пише његов уредник. Писац ових црта с пута „Кроз славенске земље" уставио се највише у Чешкој. Видјећемо, када ће изаћи и куда ће окренути. До сад можемо тврдити, да су описи занимљиви и врло поучни. Уредник „Српског Гласа" изнизао нам је у кратко сву историју чешкога народа, истичући особито Хусово доба, све верске, народне и Политичкс борбе у Чешкој, од најстаријих времена до иагаега доба. У најновијој свесци „Просветног Гласника" штампан је II. С. Срећковића одговор Флоринскоме као писцу и Ст* Новаковићу као преводиоцу гГритике на други део „Историје срн. народа". У нрвом броју „ЦиМјапвко^ 2\ т оп"-а оцењује. др. Облак Кондраков рад: АИ81оуеп18е1]е 81нг]1еи.

Матица Словепачка издала је — како јавља „ ТјЈи!)Цапзкј /л 1 оп" — за г. 1892. ове књиге: 81оуепкка /,еж1ја од ЕитагЈа; 7 о§пЈеш т шесет (седма свеска забавних књижица") и „1 јо 1 ор 18 МаИее 81оуеп8ке". Осим других сгварн у њему је расправа дра Мурка; ЕпИШке V 81оуеп861111 и др. Стрекел,а: I/, ђезеДпеда 2ак1а<1а паго<1оу%а. Осим тога тнтампана ,је И. Томића: ВЊИодгаСја вДоуепзка ф У 39 и 40 броју листа „Ма§уаг Ијиаа^" од црошле године изашла је Цриповетка Ј1. К. Дазаревића „Први нут с оцем на јутрењу" у преводу Ђене Таборија а под натнисом „А/, е1зо ћајпаИ тјбе". А „ОБгог" у 4 свом броју од ове године у рубрици „Рго8УЈе1а" јавља, да јс од „пазе^ ?,ет1јака" С. Јуринића у СоФији изишла књдга „Оејеиа с1је1а ,Макес1оп1еп тик 1 АН-8егМеп'". „Оћгог" нам наводи читав један пасус из те оцене и из тог паеуса сазнајемо, како дише Јуринић на спрам маћедонсрог питања. Маћедонци су — разуме се — Бугари, а „ . . . вротептИо <1је1о Сгорсеу1еа пета иПсакоте гпапб^уеие уиескозН уее рира^а тт угз! ошћ <Ие1а, која 8е ртвтт тт зугћи, (1а зе 8уакш то^истш иабтпот пергауе<1ле 1егпје ргес1оее ргауе<1шша, петзУпа тзИпош". Да сами из сопственога искуства познајемо прилике у Маћедонији, ми бисмо у том погледу имали свој самосталан суд; овако пак морамо те прилике учити из књига. Но ето, књиге се у том питању тако рећи дијамотрално разликују и у том случају ми ћемо увек прс поверовати капацитету Гоичевићу пего Јуриннћу, за кога чујемо тек сад- први пут. А кад уз то још узмемо у обзир јога и то, да нам та Јуринићева „Оејепа" долази из СоФије, тим пре се морамо држати Гопчевића. О Карићчсој—и мађлрс::а титампа. „ВиДарезН 8гет1е", перијодичци мађарски часопис, у својој 182 — 183. свесци допоеи из пера Анталтола Ходинке доста велик извод из Карићеве „Србије" и тако мађарски читалачки свет унозна с овим делом а тако и с кра-* љевином Србијом. 0 овом је било говора у „Одјеку", бр. 271. (од прошле године) у овећем чланку „Орбија Г. В. КариИа у мађарској књижевности". — Дознајемо, да Карић гатампа нешто надик „Србије" о- „Старој Србији"! Дело ће бити јануара већ готово, а красиће га лепе слике. ЧИТУЉА Фердипанд Кикерец, хрватски сликар, умро је гтре -десетак дана у Загребу у 46. години свога века. Кикерец је и из напте историје и из нашег живота узимао предмете за своје слике („Косовка девојка", „Марко Краљевић и његов Шарац", „Црногорски гуслар") а у дому дра Лазе Станојевића има Кикерецова икона, на којој је приказан свети Таурађ на коњу. Ту икону опиеао је Милан Савић у 34. броју „Стражилова" од године 1885. ПОПРАБКА. У прошломе броју „Стражилова" у читуљи Јовану Гошк:-вићу стоји на једном месту: „као ђак Кука и Даничића", а треба да стоји: „као ђак Вука и Мпклошипа и сатрудбеппк Даиичића".

САДРЖАЈ : Песништво : Срцу. Њој. Утеха у сузама. Пошљедњи Бурић. Мати Ивана Тургењева. — Поука: Лисник или лишњак СлуЈкбеио дописивање Нлинија млађег и Трајана. — Кљижевнфст : Прилози сриском рјечнику. — Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевне белешке. Читуља. Поправка.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ,ф. 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. —" Рукописи се шаљу уредништгупретнлата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у -Беогрл Г1 , е .

Издаје књижара У1уке Јоцића.

Штампарија дра П&вловића и Јоцића у Новом