Stražilovo

■нз 62 к-

само паучника, него свакога, који хоће да сс упоана са приликама у старој римској Србији. 1 Ј ушевине иеких кастела нису биле познате, и ако су се налазиле на старим римским записима и на чувеној Пајтингеровој карти ( г Га1)п1а Реи(,еп§'епат1а). Да пођемо мало Трајаповим друмом од старог Сингидунума (Београда) на до Трајанове ћуприје код данашњег ТурнаЖЈеверина, па и дал>е до уш]1а Тимока. ДруМ је ишао до Смедерева од прилике онако, као што данас иде смедеревски пут ; додирујући ова стара римска места: Ах1 8ех(пт (Мокрилуг), Тпсогпшт (Ритопек), Ас1 8ех(пш тШаге (Рродка), Аигеиз топв између Гроцке и Смедерева, и Утсеха (Смедерево). Једпо од главнијих утврђења било је Са8 (е11 Маг§'пт па ушћу Мораве у близини дананпБега Кулича. Одавде водио је пут ираво у стару мизијску престоницу Ухтхпасхцћх, чије се развалине и данас још виде код села Костолца на Млавском ушћу. Од туда је главна пруга игала право ка Голупцу (Спррае), па од туаа Дунавом преко Добре (А<1 8сгоМав), Дољег-Милановца (ТаНа(а). Код Талијате делио се пут. Једним се ишло преко Мироча у данашњу БрзуНаланку (Ео-е(а), а другим кроз ждрело Горњег и Доњег Казана у Текиј е (Тгап8 <1хегпа), Сип, Кла дово (2апев) и Костол (Роп(е8), где се налазио велики мост, који је служио као прелаз у Дакију. Између данашњег Голубиња и Текије (Тгапв(1хе1 'па) налажагае се иознати римски запис, тако звана г Га1)хх1а Тгајапа, више друма, који је овде био усечен у камен. Овај Трајанов сноменик одржао се до данас, а Каничеваје заслуга, што је српска влада учинила нужне кораке, да се овај монуменат римске славе и величцне спасе од коначне пропасти, коју му наменшпе рибари и лађари, што су годинама ложили ватру испод плоче и ломпли камен по камен из споменика, да би се могли заклонити од; дупавских валова, који занљускиваху њихове пећине и колибе. Од велика је интереса и стари римеки канал код места Сица, коме ,је била сврха, да римским транспортима на води олакша пут нреко Ђердапа, који је и тада био Сцила п Харивда за лађаре онога доба. Дапас, када се сједињеном умном и материјалном енагом културних народа и страховитим модерним машинама ругае- оне песавлад.мве преграде на Ђердапу, које еу упропагаћивале многи људски живот и кочиле трговииу и саобраћај, вал.а нам се еа пијететом се-

тити и овог старог римског канала, који је служио иетим еврхама, којима ће служити данаган>и гигаитеки радови на Ђердапу, а којп је у оно доба, кад се копало и градило рукама а не дииамитом и париим машинама, био право „еветско чудо", коме су се дивили еви народи еа истока и запада. Оетали одељци у Каничевом делу садрже нуно заиимљивих подата а о разним римским спомеиицима у Србији. Особиту пажњу ноклоиио је нисац путу_, који је ишао из Маргум на Дунаву у Ноггешп Магр (Иуприја) а одатле преко 8агш.а(ае (Сикирица), тврђаве Огатгхаахб (АлекспнацЈ у Ка188П8 (Нига), који су везивала три нута са Скопљем, Солуиом и Цариградом. Пут, који сс сматрао у римско доба као царска џада, која је спајала севср сајугом а који је ишао од Виндобоне и Петронела до Сингидунума а од овога до Цариграда, готово јеидептпчан са данашњим друмом, који иде из Ниша у Пирот, а од туда преко Цариброда у Соч>ију. Другп знамеиити нут, који је везивао пут са Лешом и Скопљем, додиривао је тада многа важна и чувена места, као п. пр.: А(1 Негси1ет ( Житорађе), Наттешн (Прокупље), Ас1 Гте8 (КурШумље), Утс1епае (Подујево) и ХЈ1рхапа (Ј1ипљан) г . VI, VII и УШ одељак иосвећен је западним римским цутевима у Србији, главном друму, којп је ишао из Сипгидунума савском долииом преко Шанца у Сисцију (Сисак), и великом трансверсалном путу, који је везивао Дунав са јадранским морем а који је игаао од Маргума преко Чачка, Ужице и Вишеграда у Солин (Салопа). Кад погледамо иа Каничеву карту, на којој су тачно забележени сви римеии друмови и оман.и путеви, вароши и твр))аве, руде, бање и остали сноменици, тада смо тек у стању да иојмимо педостижну културну радн.у оиог великог народа, који је владао светом а коме се траг, и ако је тога парода давно нестало, није утро и не ће се утрти,јер је за еобом оставио •дела, која ће и потоњим нараштајима казивати о његовој слави и величини. Мило нам је, што је чувеном писцу „Србије" н „Бугарске" ногало за руком да својим најновијим археологаким делом изнесе на видик све римске старине, којима је Србија нрепуњена а које данашњој краљевини у петорнји римскога царства дају толику важност, колику нико од нас није могао ни слутити. Овим је радом у исто доба које еакунљепо, које допуњеио, а