Stražilovo

-43 90 Е>-

Закои Њутнов имамо у овоме : Сви материјелни делићи иривлаче семеђусобно; снага привлачна расте са масом у делића, шири се она у врло велику даљину, но опада са квадратом удаљења, то ће рећи, ако су тела дваиут даље, снага је четир нута мања, дакле тек четвртину од нређашње, на удаљењу три иут већем, снага је девет нута мања, дакле је тек деветину од нрве, и т. д. Ова снага тера илапете, комете и метеорите око-сунца, месеце око планета; она

гони свако тело на земљи да иадне, чим нијс обешено или подупрто. Но овим законом само не да се протумачити кретање планета и месеца у кривој линији, ма да је Њутн баш и извео гравитацију, највише иозивајући се па законе Кеплерове о кретању нлаиета. Тек кад се узме на ум и иека централна снага и да и она опада са квадратом удаљења, можемо протумачити кретање по криву путу и то ио линијама, које добијемо, кад различито нресецамо кеглу.

(Свршиће се)

Ст. Милованов

Г\ ГУГ\ П.Г\ Г\ Ј\.Г\.Ј-\ пл/

О ГоМ Г\ Ј\. Г\ Г. Г\ Г\ Г\ Г\ Г\ Г\

КБИЖЕВНОСТ Ф и\/"и V \Ј \Ј ХЈ \Ј (/ХХ^^АЛЈ \Ј \Ј \Ј~ ~\Ј\Ј~КЈ~\Ј"

Ј \Ј' \Г\Ј'<

„ЈЕЗИКОСЛОВНЕ" СИТНИЦЕ (Наставак)

1.) На стр. 19 веди се да не ваља писати дахко, мехко него лако, меко. Да богме да је тако, само није добро што каже г. Броз да је мехко, лахко дијалектнчно. Ја мислим да се у српском народу ни у једном крају не говори мехко, лахко, него су то облиди кајкавски, а кајкавски ваљда не ће битн днјалекат српскога језика. Дакле тим су се Хрвати ослободили и ноеледњих заостдака из њихова к јкавскога дијалекта. 2.) На стр. 24 и 25 особита је инконзеквенпија. Тако се каже да ваља писати: пашче, ишчекивати, рашчупати, слушче, и ш 1. у ш катн, грожђе, а овамо се опет каже да ваља писати: сљубити се, изњушити, изљубити, те се завршује овим ре-

ижљубити стоје нод једшш и истим закоиом асимилације. Чудан би и тај језик био, у којем би се и ш ч и с т и т и изговарало, а не онда и ижљубити него изљубити. Као год што се говори изљубити и ижљубити, тако се исто говори и 11 с ч ii с т ii т ii и ишчпстити. Али ми држимо да је ишчиститп б.оље и конзеквентније према пашче, лингће, обрашч и I.; иа тако исто морамо држати да је правилније и конзеквентније ижљубити, ижњуш и т и према г р о ж 1> е. п а ж љив, и с и р аж њ е н, п а ж њ а, с м р ж љ у Сод с м р з а о према мишљу од мисао). Та и у самом је старословенском језику владао исти закон гласовни, кад је х изгубило сво.ју гласовну вредност н. и. кхжл10бл1-љ место вхзхлнјв/и-а , на нак и и ж н 1-е г о, к I ж н 1-е г о место к е з % н 1-е г о. Што г. Броз каже за ижљубити да „то није претегло у народном говору па није ни узето у књижевни језик", то није истина. Ижљубити је баш претегло у народном говору, јер се говори у Херцеговини, у Црној Гори, где се најчистије српски говори, а уз то иште конзеквенција, као што смо видели, да се тако * У почетку овога чланка треба место: ДГре седамдесет и пет година изашдаје књижица од Милоша Светпћа" да стоји „ире иедесет и иет". Срби су 1818 год. илади своју граматику и свој речник српски од Вука, какви нема нп један иарбд, који је и данас јеванђелије свакож Србину, који о језику евојем мисли и размишљава. Годиие 1823, 1824, 1883 изашле су српске народне песме од Вука, које разгласише на све четири стране српско име, леиоту срнскога језика и дивоту српских народних иесама. После свега овога почеше се Хрвати врпољити и слава српска поче метаморфозирати Хрвате из кајкаваца у Србе. Требало би когод од Срба да наиише и да ироштудира тај чудотворни језик, кад су се Хрвати иочели метаморфозирати из кајкаваца у Србе, иа да виде како су оида изгледали, кад их ,је морао Бабукић. учити срлски. Пред овом чивеиицом пстонила би се „историческа исиитаиЈи" Клајпћа и иакост братска Пасарића. С. II.

чима: „Што се чује и шљепица, ожље1)п патн, онражњети, ижљ убити . . . то није претегло у народном говору, на није ни узето у књижевни језик". Ја бих рекао, да онај, који пише ишчек ива ти, рашчупати, тај мора хоће л' не ће л' нисати и и ж љ убити, ижњушити, шљубити. Исчекивати = ишчекивати, изљубити =