Stražilovo

чз 95 «-

Лотописа, па га прОгласимо чието паучним оргапом. А сада да пређем па ону носледп.у свеску Лстописа. У овој је спесци наставак расправе Жииаљевићеве о Аидрији Качићу Миошићу. На другом је месту заиимљива расправа о Иеламу од Милана Недсљковића. У нас се мало писало о овом ванимљивом а врло тешком питању. Историчари на Западу много еу раеправљали о овој теми и мишљења им се доста разилазе. У овој је свееци тек увод у ово дпање, а даљс равлагаље какво ће бити, идемо да видимо. На трећем су месту „Биљарствеии пабирци" од Моја Медића. У овој свесци наставља Др. Ђорђе Дера своје „Успомене из Италије", Дерини нутописи имају ту неописачу драж, што ео у н.има не налази просто описиваље онога, што је он видео, него се писац задржава код иоле важпијег каква предмета, разлажући му постанак и историју. Тако и овде га је Ватикан побудио, да у кратко. али врло згодно карактерише положај и значај папства у светској историји. Из занисника књижевног одељеља и одбора видимо, какви еу радови стивали, који су примљени а који одбачени. Тако јо по повојвној оцени Јована Грчића паграђена драма „Јасмина и Ирена" од Манојла 'Борђевића-Призренца. У истом одељку је оцена М. А. Јовановића на дело: Прадомовина Срба". Дело је одбачено, јер, по оцени, заиста нема никакве вреднооти. У оцепи се вели „да је јасио као сунце, да је прадомовина Срба као н свих осталих индоевропских народа Азија." 0 томе со питаљу у најновије доба води најживља пренирка, те изгледа као да ће присталице млађе школе — која заступа Европу као прлдомовину индоевроцских парода победити. Осим тога не води со препирка о томе, да ли су Срби дошли с оне етране Карпата (јер то је познат Факат) или су староседеоци балкапскога полуострва, ного ос решава, како су Срби дошли у ове крајеве, да ли као освајачи, или мирпим путем, као што ее до скора обично држало. На крају ове свеске Летописа има некролог Јов. Бошковићу од А. Сандића. Беч. Р. Руса&е иисателп вт, вт >1бор 'ћ и обработк® дла шкнлт, в'1. двухт. томахт, ст> приложеЈплми: I. произведенјп духовнои и народиои словеснооти. II. Указателв обвдснопнмхт> в г 1. книгћ слов'1) и оборотовЂ. 111. Теоретико-литературш.ш указателв. Написалт. В. Мартмновскш. Издаше второе. Бт> Тифлпст> 1890. — Као што се види но натгшсу ове изврсне кп.иго, изашла је још нре две годипо; али ни сада неје доцкан, да се у нас, особито сада, о љој проговори и да сс препоручп онима од пас, који би ради били да иауче руски јевик са свим коректно по изговору и паглаеку, који јс заиста врло тежак и много посла задаје. Та се тешкоћа знатно олакшава учољем рускога језика по горе поменутој христоматији, која јо баш писана ле за опо, који воћ знају нешто руски или ако не руски, а опо други који словенски језик; те је дакле и за нас Србе та христоматија врло добро дошла тим пре, што се и нагласак нашег језика у многоме иодудара еа руоким нагласком, бар су и код нас исто тако велике тешкоће скснчане са акцентуацијом. Ова христоматијаје одређеназа школоу нрвомо роду, зли јеи иначе можс сваки унотробити затемељно изучаваље рускога језика. Оваје христоматијаједна од најбољих и најтачиије израђених христоматија руоких. Изговор и нагласак ,јо тачно обележен, тако да се можо човек поуздано на њега ослонити, јер је исту хри-

стоматију нреглодала и одобрила руска школска комисија према захтевима и начелима руске научне акадсмије. Правопис је чието академијски, а то се такођер мора сматрати као одлична особипа поменуте христоматије. Комађе за читаље изабрано је класичним избО| ом из најбол.их руских нисаца, који имају светскога значаја, из њихових дела узети су иајзанимљивији еписоди и по садржини и по облику најпотпунијн. Нисци руски, из чијих су дела узети класични еписоди за ову христоматију, јееу: Пушкин, Гогољ, ЉеЈЈмонтов, Тургењев, гроф Л. Толстој, Мајкоа, Гончароа, Ломоносов, Дмнтријев, Ђержавин, Фон-Вижн, Карамзип, Жуковски, ТњеИиИ. Као што већ наиоменух, из њихових дела узети су најлепши и најкдасичнији еписоди како по садржини тако и по језику, и има комада прозајичпих и стихова; стихови су нарочито згодни за учсн.е изговора и наглаека, пред сваким комадом у стиховима је први стих метрички скапдован ради лакшег оријептовања за читаоца. Осом свега тога ваља особито да нстакнсмо нешто, што ту хриетоматију одликује и истиче нада све осталс до сада нознате; а то је: што пред сваким комадом стоји кратак живот онога ниоца, одкојегаје комад узет, и први део те хриетоматијо садржи само бијограФијске црте поменутих писаца, и у другом се делу упућује у кратко читалац на иотребна места у првоме делу ; у тим интерпретативним бијограФијским цртама речено јо само онолико, колико је потребио за разумевање онога, што се ииже чита. Друга одличпа оеобипа исте христоматије јесте та, што испод сваког комада долази под бројевима означен коментар т. ј. кратке белешке, које тума че горљи комад локсички, етимологијски, симасијологијски и стварно тако, да читалац потпуно може разумети оно, што чита, и у њему се са свим буди симпатија и занимљивост према кљизи и градиву њену. Комађе мОжо послужити и иначо за читаље .из забаве, ие само за учељо. Из те христоматије може човек пор^д друго какве практичне граматике, као што је н. пр. за нас Будмани.јова, лако и скоро неириметно, нехотице научити лепо руски језик заједно са изговором и паглаоком без икаквих других сметеиих и заплетених теорија, којо иаилазимо у опширпијим грамлтикама, као што јо н. пр. у Руса Акеаковљева, ив које не би нп Рус могао лако научити свој акценат, ако га не би већ про зиао иотпуно. Ову христоматију морам најтоплијо пропоручити свакоме, који воли руски јозик и књижевност руеку, која дапас тако рсћи осваја свет својом дубоком реалном пеихологијом. Ко само буде уиотребљавао ову христомагију, мора је дуже времена читати непрестано не само у себи, него и на глас од корице до корице, па ће видети шта ћс постићи. Нек проба еам! N0 шго(; шос!о ш уогБа ша§Ј81п еиш8<1аш! Књига се може лако набавити најближе нроко ВаложиИа у Београду или нреко Хартмана у Загребу , ако ие баш управо из Петрограда од књижара: Еарбаашкооа, СтаснљевиКа или Фену. Стоје свога обе свеске 2 рубље и 50 копејака, а то јо нсшто преко 3 Форинта. Нзносе обе на 475+475 стр. Б. Пешта. А. 11. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ Изашла јс иоследи,а свеска „Отаџбине"! Заиста жалост! И докле ће то довеети не знамо! Бележимо престанак овог ваљаног часописа, а иеторија ће вромепом