Stražilovo

чз 107 Е>-

4.) Госп. Броз вели да треба писати трпј ети, а „што се чује — вели — и сврбљети, грмљети, трпљети, живљети, то није иретегло у народном говору па није узето у књижевни језик". Бога ми је претегло сврбљети, грмљети, јер се тако говори у Босни, Херцеговини, Црној Гори, а сврбјети у једном крају југозападном. Али се не пита, које је претегло у говору него које је класичније према старословенском и осталим дијалектима српским. Оно епентеско л узело би се у књижевни језик само онда, кад би било заједничко у свима дијалектима српским т. ј. кад би се говорило јужно живљети, источно живљети, западно живљити, али се тако не говори него у исг. живети а у зап. живити, па нокрај тога нема га ни у старословенском, јер тамо гласи ж и в г 1; т и. Дакле то је л у живљети доцнијега постања'и нема му места у књижевном језику. 0 тога се није живљети ни примило у књижевни језик а не што би претегло у народном говору. 5.) Г. Броз има у свом речнику, који долази уз правопис, и речи бдјење, бдјети. Ове речи нису српске. Те су ушле још из олавеносрпске перијоде у нашу књижевност. Група конзонаната бд у почетку- нема у српском језику. Словенски гласи глагол бгд г кги. Српски се каже стражити, стражење. Бдјење, бдјети немају места у књижевном српском језику. Што ми избацујемо, то Хрвати сад примају. 6.) Г. Броз иише бјелаица зато што у Букову речнику тако стоји. Он се држи Вука као нијан плота. Код Вука је ушло у речник случајно бјелаица место бјелајица. 7.) Г. Броз има у својем речнику реч чувство и вели да је дијалектично чуство. Да ми је знати откуда зна г. Броз да је чуство дијалектично, кад се та реч не говори ни у једном крају српскога народа. Она је ушла у српску књижевност из славеносрпске перијоде и данас, који хоће да је употреби, мора је употребити у облику чуство, а не чувство, јер се груна кензонаната вств (чувство) у српском језику не могу изговорити. Прво в испада, јер долази на четвртом месту оиет в, те зато п иишу неки књижевници чуство, па и сам Доситије Обрадовић писао јо чуствен, који јс иначе добро познавао црквенословенски језик. 8.) Г. Броз пише од донијети дони-

ј е в ш и, од нанијетинанијевши, од п о днијети поднијевши, од пренијети нренијевши, од пронијети пронијевши, од унијети унијевши, одзанијети занијевши. Ја мислим да та партицинија несу обична у говору и њих би требало из српских умотворина потврдити. Обични су облици од тих нартиципија: донесавши, поднесавши, унесавши и т. д. и те је облике пре требао г. Броз употребити него оне. Али г. Броз донесавши, ноднесавши и не спомиње. 9.) Г. Броз има у свом речнику исмијевати, а то је немачко аиаксћеп. Српски се каже подсмијевати се, подсмијевање. 10.) Г. Броз вели да је извј ештај бол>е него извјешће. То би требало доказати. Ми знамо да је извешГе сасвим добро, јер одговара старословенском изв^стт-е, про би се можда могло казати да је извјешће боље од извјештај, јер је извјештај од књижевника начињена реч, али ипак држим да је добро начињена реч. Дакле једнако је добро извјештај и извјешће. 11.) Г. Брозвели; „лак, лако; дијалек. лахак". Ја држим да се лахак нигде не говори у српском народу, него је лахак кајкавски, а кајкавски не ће бити дијалекат српскога језика. 12.) Г. Броз вели: одлахнути. Ја бих рекао да ће боље бити одлакнути него одлахнути према одмекнути од мек. 13.) Г. Броз има: лицемјерац, лицемјерчев, лицемјерити. То несу народне речи. Све су се те речи увукле из црквенословенског језика у наш српски. Место њих народ говори претворица, претварати се. 14.) Г. Броз има мек, меко; дијалек. мехак. Мехак је кајкавски и нема места у српском језику. 15.) Г. Броз вели : „ м ј е з и м а ц и м е з имац; у нас је обичније мезимац". Пошто има у старослов. м^зинбцб , то се онда не пита шта је обичније него шта је боље и но томе г. Броз мора писати мјезимац. 16.) Г. Броз вели: „Некад, некакав, некп; дијалек. њекад, њеки и т. д". Баш напротив њекад, њеки јесу књижевни облици нрема старослов. нћкми, н-ћкогда и т. д., а неки, некад и т. д. јесу дијалектичне нарави .