Stražilovo

-кз 126 е>-

није нашао, које би одбио барем на рачун <1ег ги киггеп Га88ип§. Што се у § 2. нндиректно учи да у грчком имају слова ч, ц, а ; у § 19 да у кргстити — г није имало никакву гласовну криједност; јито се на стр. 9. говори о „именичкој" Промјени (Леск. Бес1. (1ег N0тта); на стр. 10. о основи рабг — 3 ; што се цијепају О-основе на двоје (као да је Лескин но родовима дијелио); пгго се „по Лескину" у-основе стављају међу конзонантичне, а &еп. цргкгве тумачи из ^цргкгхе (према томе и б б 1-е н т> из *б в i) е н ђ ) ; што се за основу комнаратива меће наставак- г 1>јвс- 4 ; што је сложена деклинација скроз рђаво протумачена; што се инфинитив и супин зову „начинима", аорист „пређашњим свршеним", а плусквамперф. „давнопрошлим" (тако се ваљда још прије по вијека учило); што се у §. 169. учи да се секундарни наставак у 1. л. једн. „стопио" с крајњим гласом од основе у %; што се имнератив тумачи (§. 190.) да се од основе сад. вр. мијења крајњи глас на и, а у двојини и множ. на $, или у сва три броја на и; што имперфекат није никако протумачен (исп. §. 191. 211.); што је Лескинова иодјела глагола нагрђена (д г ]&ла-ти нема по г. 0—ћу наставка за инф. основу а хвали-ти има!!!); што нлћти има сад. вр. плевлч (стр. 47.); што ц^лћти значи „лечити" (стр. 61.); што су нримјери на завршетку без критике и непотпуни и т. д. — све је то г. Облаку или научно, или пука ситница нрема онијем трима дужинама његовим, а мора се већ и онако одбити на рачун <1ег гц киггеп Газвипд. Нама је заиста чудно то начело г. прнказивача. Запети за оне три дужине, које не ке ама ни за длаку раширити грам. знање једнога 3 II. Шг4 ( 7и с!еч 81аУ18сћеп Аи81аи1;8§е8е1/,еп), који са великом дјеројетношћу доказује Дава ће4оп1оз -о а1а -о егћаНеп ћНећ, гтће4оп4е8 ии -т> теигЛе, па пош. 8§. рабг тумачи из праолов. *6рбос, ииак са резервом обилази тумачење Лескиново: да је пош рабт. за нраво акузатии. Некаје рабЂ и пош. ади основа је рабо-. (с! 1иг1о§егш. Рог8е1шп§еп II. стр. 345. и д. стр 360.) 4 Лескин учи да се адјективна основа свршавана а наставак је за осн. компаратива само -јвс-; по г. С—ћу % припада наставку; сигурно и то на рачун с1ег г /л\ кигаеп Равзипд. За то $ читамо у Вругмана да је = индогерм. 57 ши1 ез капп каит ећгеш 2дуе1М ип^егНе^еп, с1авз сћезе СошрагаЛућИсћта; с1а (1игећ еп481апс1еп таг, с1аз8 Даз 8иШ .х -1е8- ап (1еп твћ'. 8§. Дег 0-84аште аиГ "е" аи4га4". .. . (6птс1П88 II. 410.1 Једно од овог двојега је научно, а којс; 1е, то Ћу оставити г. Облаку да ријоши.

гимназијалца, а све ово напријед пропустити и одобрити; не само то, него још говоритн о научном н јасном разлагању. Кад се г. 0. већ задржао на етрани 6. и запео за оно „Х1 од он и [м. он(с) — ун(с)], онда је требао на тој страни и то опазити да нема тог метода, који би допустио да се говори у школској књизи о „•/>• које је постало из аи или ои ", о које је постало из дугог е", о „Ж1 које је постало из он и , и о „XI које није постало из он и , (ово је врло прецизно и научно!), особнто кад напријед нема систематскп израђене фонологије, и кад нема никаквог путоказа (а не може га ни бити у шк. књизи) за такове прилике. Шта значи то „које је постало из овог — из оног" или још „које није постало из овог" и т. д.? Шта је добио ученик тијем празним ријечима, особито у гимназији, гдје се без потребног знања других језика не може то ничим расвијетлити ни потврдити. Мјесто што је поправио оно „г1 од он 11 требао је све такове нараграфе уништити, а кад већ поправља, онда како је могао нрема томе поднијети: 1.) да се према § 169 тумачи аорист н. нр. везЂ од *везом — *везон: да се лични наставак с т о п и о с крајњим гласом од основе у г, кад ту о „стапању" нема ни помисли 5 него од * в е з о н тг<1 о ете 81иГе пасћ и (%) уегвсћоћеп : *вез1>н, па онда -гн уегНег1 8ет н (^евк. стр. 19). Кад дакле од -он буде -гн, а н отпадне, да ли то онда чини појам „стапања" од - ђн (-от)? Ако тамо није XI од он него од он, онда се ваљда не смије ни овдје говорити о стапању. Ако и ово иде на рачун с1ег 2и киг/еп Га88ип§, онда ,је за оно јоиг јачи тај разлог, гдје би се морала тумачити нроцедура: рабонс, рабунс, рабунс, рабун, рабгк 2.) Кад је допустио да се говори о томе кад је /> иостало од аи, ои, или од е\ како је онда могао поднијети да се императив н пр. бери тумачи од беро с иромјеном од о на и, кад је на беро- дошао још знак за оптатив г, па тек од ог у једно.ј нрилици и, у =) Г. С- ћа је помело то што Лескин вели (на стр. 99) за сокундмрлп наставак -т — (епШаЦеп 111 -т>) али то треба разумјети; јер вал.да тек не ће Лескин на једиом мјесту једно Сстр. 18 — 19) а овдје друго. Овдје се има разумјети само онај утјецај, што га т оставља за собом (ећсе МасћдагкипЕг 111 с1ег №ааа1Ш оДег вопвН^еп V егап (1 е г и п §' (1еа уогапдећепс^еп Уоеа1з; стр. 18). Тај утјецај назала са свијсм пориче Н. Шг4., Ј. Р. II. 345. 360.