Stražilovo

114

1?иа

$ иег покрио брсг и дол.у, 0јј] Уништио мијго цвеће; Крај нрозора моје собе Једна црна птица леће. Знам ту птицу, знам и песду, Песму љених црних груди, Иесму чудну, што у срцу Тако миле снове буди.

Сада ћути птица ова, Ал' кад дођу ноћи мајскс, Из њезиних тонлих груди Одјекнуће песме рајске. Весела је итица ова ; Ма да сумор свуда влада: Она снива лептпе дапс, Пролећу се она нада.

Ну пролеће мог живота, Мирисаво моје цвеће, Мипуло је, увело је Пратити се никад нс ћс...

С. Д, МијапковиК

ЦУ Г0 » ах, дуго лутах Iпо белом свету том, спрам себе тразтеах цветак 11ол.аном, градином.

А глс, баш украј мспе одавпо пупи цвст п заиесе мп мил.ем и срце и памет.

И овог света гајим још једну само жуд: да мој малепп цветак на жарку стиспсм груд.

Лељо

Јр ( ж још бејах детс лудо, Ш^У часима сретних дана А у своме загрљају Причаше ми мила. папа : Да је с-удба сваком створу Дала звсзду дивна ејаја, Да га прати кроз с-ав жнвот, Живот натн.а, живот ваја. Олушао сам као дете Слатке речи с уста и.енп', Ал-им емисао дуа:а млада Не умеде да проценп. Кад дорастох иа ми с' душа Запесе за дивии снови, Кад упозпах идеале, И за п.пма с' душа нови:

Тад ми па ум паде нана И чудесна ирича њена ГГа потражих своју звезду Пут иебеских г.ассљепа. Но на небу залуд тражах Своју звезду, своју срећу, Очајан.е обузе ме, Да је ппкад наћи не ћу. Али тада. сред очаја Видех чарпе очи њепо, Очи, које својим сјајем Звезде могу да замене. И душа ми млада рече, Да те чарне л.убпм очи, Јер л.убећп очи н.ене Љубим звезду своје моћи.