Stražilovo

-43 1 на тај начин мислио да ће трајио користити и ствари иконокласта. Кад је нарастао син му, нотоњи Лав, IV, изабрао је за њ жсну, која је изгледала да много обећаје. Млада, лепа а даровита, као мал те пе све Атињанке опих времена, васкрсла је Ирина, жена Лава IV, у народа успомену на Атенајиду. Потичући, као и ова, из уважене грађанске породиде у Атини, имала је, као што је с почетка изгледало, многа својства своје вслике претходнице и ма да иије била тако класички образована као Атенајида, ипак је веома брижно била васпитана. У почетку је човек једва једвице могао позпати умлађане, тек седамнаестгодишње Ирине ружпа својства у њену карактеру, која су била скривепа. Можда је телесна слабост и и са овом спојена иеергичпост њена шгаче скроз и скроз доброг мужа била узрок те је царица још веома рано загледала у дворске и државпе ствари, па је са частол,убљем, што се у њој нробудило, доцније маха узело и нластол.убље у Оној мери, у којој је 1Бен муж бивао све слабији и попусљивији. Такви случајеви нису баш ретки и ваља ми само подсетити на властољубиву Јелисавету од Шпаније из дома Фарнезе и на убаву и с почетка скромну малу принцесу од Анхалта-Цериста, од које се иосле уз сла(Наста! 3 бога јој мужа ишчаурила потоња Катарина П, па да онда у млађану лику Иринину још никако но видимо ништа необично и одвратпо. Кад је умро Лав IV* те на престо дошао малолетни Коистантин VI, имала је Ирина довољно прилике, да задовољи своје частољубље и да даде важности својој неуморној енергији. Њој, Атињанци, која је одрасла у култу икона, свагда су мрски били иконокласте. Док је живео строги њен свекар, под чијом је владом поштовање икона било забрањепо те изгледало као да га је и нестало, дотле је Ирипа умела мајсторски да прикрије своју мржњу на иконокласте. Према свом мужу већ је мање показивала обзира. Ну кад је ностала регенткиња, јавило се у ње уз частољубље још тако нсшто као верски Фанатизам. С упрепашћењем су гледали иконокласте, којих је страпка у војсци и међу виншм свештенством била јака и моћна, како се њихови иротивници, жедни освете, купе око царице. Па ипак је Ирина била исто тако разборита, као и властољубива; изгледало је, као да ће се у ње карактерна својства једно из другога систематски развити па да свету очи стану. * За Лавом 111 Исаври.јским, који јо умро год. 741 после Христа, дошао .је н.сгов сип Копстантин V (Коироним) од 741 до 775, а за овим Ј1ав IV од 775 до 780. 1ћв се) Т. С. Виловски

'ј ^и ->и ..и -и *и јг

-I УМЕТНОСТ I-

—

•т* -т* <§&

"Т"

&

САВРЕМЕНА ПИТАЊА ИЗ УМЕТНОСТИ

нашим листовима, како белетристичким тако исто и политичкима, слабо је заступљена уметност. Наша журналистика мало се бри .е о уметничким радовима српских уметника, а још мање о радовима уметника у страних народа. Врло ретко ћете наћи у фељтонима наших политичких листова, да пишу о овом или оном уметиику, да приказују њихове радове, као што то раде изображенији европски народи. А за што је код нас у томе правцу врло мало урафено 1 Има више узрока а један врло важан је

узрок и то, што многи Срби, који би требали да, се брину за уметност и да је нотпомажу, можда не зна,ју или не ће да знају. да је уметност од велике користи за народ. Шта је то управо уметност? За сада, не ћу одговарати на то питање, јер би ме то далеко одвело од моје намере. То ћу оставити за други чланак, а сада ћу говорити о вредности вештине у културном погледу и гледаћу да расправим још нека друга савремена литања. Опште је нознато, да уметници у својим радовима изражава.ју идеје п идејале свога времена. А да ли и могу л.уди, који су одрасли