Stražilovo

-$з 239 к-

би могди бити благо и осталих крајева српских, кад би ош1 избацили друге туђиике. Једино што би се уписало у махну овој књизи то је, што .јс аанемарена интерпуикција. Штампа је читка и проста. Свакоме Србипу читаоцу препоручујемо ове уепомене од свег срца. Б. Пешта. А. П. Пои Тадија П. КостиН. Приповетке. Написао — —. Свеска прва: Стари људи. — Зао глас. Београд, штампарија Св. Николића (горн.а Јов. ул. бр. 53.) 1892. Цена 50 пр. дин. стр. 69. — У најновијем перијоду наше приповедачке и новелистичне књижевности, под челенком врсних нам приповедача: Л. К Лаааревића, Симе Матавуља, Јанка Веселиновића и П. Адамова, појављују се неријодично више млађих снага, који узимају градиво својим нриноветкама махом само из нашег народно-сеоеког живота, подражавајући поменутим представницима. Но то подражаваае се само ограничава на спољашну страну, деекрипцију, а нема оне дубљине у мислима, реалности у цртап.у карактера ни исихолошке мотивације. Татсове су у опће новине у нашој најновијој нриповедачкој књижевности. Постала је та манија, да се еамо узме градиво из сеосиог жмпота очако, какво је, без икакве умстничке израде. Ове две приноветке „Стари људи" и „Зао глас" јесу две новине у приповедачкој нашој најновијој књижевиости, али се ипак доста разликују израдом својом од својих друга. Градиво је и овде из српског сеоског живота, и то хат' г^оутр/ из оних крајева српских, где су се још задржали трагови оних етарих патријархалних срнских обичаја и оног блаженог идиличног живота у ерпској задрузи. Градиво је без сумње добро изабрано и може вазда иослужити као средство, којим се буди у данаш њим нараштајима нашим одушевљење и шперес за прошлост нашу. Тенденција је нацијонално - дидактична. Друга приповетка под натписом „Зао глас" и израдом и тенденцкјом надмаша прву, у ко.јој има иремного описивања, које неје свугде од преке потрсбе. У нрвој је где где повређена и реалност, па по томе изгледа, као да приповедач површно црта одношаје и прилике оних људи, из чијег живота узима градиво за своје приповетгсе. Ток мисли је некако надевен и механичан. Унутарње мислене дубине има мало. Уживање је читаоцу тренутно. Међу тим у другој има више мислене унутарње дубљине, него спољашње Формалне дескрипције. Друга је приповетка мање више много боље пошла цриповедачу за руком од прве. Особите технике, којом се одликује данатгња модерна — приповетка и новела, нема у ове две приповетке; а узрок је томе слаба етудија и слабо проучавање страних класичних производа те врсте у наших младих ириповедача. Но ипак стоје оне над новим неким нашим нриповеткама високо. Само је спољашњи облик овим приповеткама доста незгодан. Јсзик је прилично неправилан и погрешан, ма да је прииовсдач зналац народног језика. Штампарских грешака има много. Сем тога је штампа и артија врло ординерпа. За језик се канда наши млађи приповедачи такођер мало брину, а то много смета. Ове нриповетке препоручујемо нашој широј читалачкој публици као добру лектиру за народ, јер има у њој доста поуке. Б. Пешта. А. П. Ђура СтрајиН. Жена као домаћица, супруга н мати. Говорио на забави ,.Добротворне задруге сентомашких

Српкиња" 6. Фебр. 1893. у Сентомашу — — свсштеник. У Новом Саду, издавачка штампарија А. Пајсвића, 1893. Цена 20 нов. етр. 24. — Овај кратки, а јсзгровити говор нознатог младог песника и ваљаног свећенпка сентомашког Ђ. Стрзјића. одликује се у првом реду родољубивом тенденцијом према женској страни нашега друштва. Говориик је у кратко изложио и предочио у женској задрузи задатак и дужиости женскиње у кући као домаћице и жене према мужу, а нарочито узвишени позив материн. У лепу и јасну изразу је говорник с песничким нолетом а с реалном истином изнео основне принципе женскога узвишенога позива у ерпској кући и српском друштву. Цео говор провејава морална тенденција тим пре и боље, што је говорник свећеник — личност дакле, која има оевећено ираво и повлаетицу, да у овакву правцу нотхрањује моралну снагу у нашем друштву. Онажамо да би то био морални задатак свима нашим свећеницима, да у оваком правцу негују морално здравље српеке куће и срнскога друштва. Из овог натријотичног говора меетимице сс указује пееничка природа говорникова, и ако ие риторска техника — но то овом приликом и неје била намера говорникова. Говор је завршио говорник песмом у најродољубивијем тону у тринаест строФа од четири стиха са сликом. Стихови су особито лаки и лепи; са свим пристају оваком пригодну говору. Цео говор се одликује и леиим, чистим српеким народним језиком. Језику се не би имало баш ништа приговорити, да нема још неких омашака, које ћемо овде лак_- иобројати, ако би их се хтео писац у будућности чувати; у књижевном језику треба избегавати н. пр. оваке речи и облике српске: „произвести", „општина", „резул тирају", „добробит", „супруга", „супружањски", ,.делокруг", „оеигурати", „цељи 1 '. „кесЈме", „сигурно", „иужно", „сравнимо", „дочим", „узети на знање", „залива", „уилив", „упливише" („упливисати" је руско-сриско бугарско-новогрчка накарада), „зависити од", „срца" м. срдаца, „неда", „међутим", „човечијег", „замене, „неђе", „кулмиимра", „хрђав", „будући", „условљава", „дечије", „осим", „лахко", „временом" м. с вроменом, „жениНОГ", „утицај", „ошити", „понут". Сем ових неколико омашака је све друго чисто и правилно. С тога најтоплије препоручујемо овај говор српским женскињама и м»терама. Б. Пешта. А. 11. Т,ор(је С. ЈЉрђе/шЛ. Сима Милутиновић Сарајдија (1791 — 1847) Прилог новој историји српеке књижевности. Написао — —, цроФесор. — Београд. Штампано у државној штамнарији краљевине Србије. 1893. Цена Г50 динара (оштампано из „Просветног Гласника" јуна 1892 до Фебруара 1890.) Стр. 936. — Често се чују гласови, како је жалост да ми Срби још немамо добру и опширну иеторију и историју књижевности. Ти гласови нису оправдани. Наша књижевност је још млада, код нас је још рано, да добијемо добру историју и историју књижевности, јер ми још немамо доста разрађених монограФија, немамо још доста добрих црилога за историју и књижевноет (као што је н. н. овај Ђорђевићев о Милутиновићу и Јовановићев о Херцегу Стевану); а без таких прилога не може бити добре историје и књижевнооти: много би било од једног човека тражити и да скупи материјал и да га разреди и процени: једном речи, да уради све! А када наши књижевници наслажу доста Оваких прилога, када се нрикуие сва та зрна, ево погаче! И ова Т>орђевићева