Stražilovo

-*з 240 ез-

расправа је богат нрилог историји књижевноети наше. Поеле краткога приетупа прелази писад на живот Симин, који је ивнео први део ове расправе (стр. 6—95). Пиеац је прикупио сву грађу о животу Симину, средио и ироденио је. Особито је добро, што је писац у животу Симину увек узимао на ум и цриватна писма Симина. На приватна пиема појединих књижевника до сад се код нас није довољна иажња обраћала, а у њима се налази многи драгоцен податак ва књижевност. У другом делу (стр. 95—217) је књижеван рад Симин, изнет по хронолошком реду. Врло добро је учинио пиеац, што је код важнијих дела ивнео подробаи еадржај. Ђорђевић је први, који је прегао да поброји све књижевне радове Симине; наравно да ће се ту наћи недостатака и погрешака (тако н. п. радови Симини: РазплачЂ, Обомд^ Сербшна и црногорска нриповбдка, нису штампани у „Срп. нар. лиету" и „Срп. новини" као што вели писац [стр. 181] него у „Магазину за художеетво, књиж. и моду" г. 1839), али то не обара цену расирави, јер се зна како је код нас тешко оваке библијографске списке сасгављати. На крајује писацдодао неколико важних писама Симиних Вуку. Ова писма сад су први пут штампана. — Расправа је написана онако, како доликује оваком послу. Издање је лепо, а цена малена. Нека је ова књига свакоме најтоплије препоручена. С.

КЊИЖЕВНЕ БЕЈ1ЕШКЕ — У „Просветном Гласнику" за јануар ове године почела је излазити расправа Д. Мијушковића: Грчка др жава и њене уетанове у средњем веку. *** Од неколико месеци амо појавио се у пчеларској литератури неки Едвард Мецгер, апотекар, у Пешти, са својом новом теоријом, да нема код иатцце партеногенезе, коју су најславнији научници јаено доказали разним експериментима, особито под ножем и микроскопом. Он је дошао са новом ипотезом, да је матица сустримак (мелез=2таМег). Међу многим учењацима, који се истакоше против овога, особито се одликује и наш Јован Живановип. Он је у 4 броју немачког пчеларског листа, који стоји под покровитељством Њена Величанства краљице Јелисавете — „ВГепеп-Уа^ег-а написао чланак са натписом: „Бје пеие Тћеохче <1е8 Неггп Е<1. Ме4г§ег иђег <Пе ВеЈтисћЂипд (1ег В1епепкбп1§'т", у којем јаким својим разлозима побија споменутог Е. Мецгера. X Бечки војни лист „Б1е КеМизтеећг" доноси у 408 и 469 броју расправу о војсци краљепине Србије и организацији јој. + У Черновици предаје летњега семестра ове школске године КакиГпаеИ: „Историју глов. Филологије", „0 најстаријим руско-слов. рукописима", „О поштовању мртвих и обредима погребним у старих Словена". Ст. Снад, Ј

Стацки предаје Иеторију румунске књижевностиXVI—XVIII века и Увод у русинску палеограФију. — Путопие Марка Цара „У Латинима", који је изашао у „Стражилову" ланеке годинв, изаћи ће у засебној књизи у издању А. Пајевића, попуњен и проширен а биће у књизи и неколико илустрација. + На чешком свенаучишту у Прагупредаје Гебауер: Севка 1Иега4ига паикоуа а у ееминару старочешку граматику и читањс рукописа Храдецкога. Поливка довршује упоредну науку о облицима језика словенских а лектор Ко1аУ чита граматику пољску, српско-хрватску и руску. -- На хрватском свенаучишту у Загребу чита проФ. др. Т. Маретић староиидиске пееме о краљици Савитријп и историско-етнограФски преглед западних Словена од VI до IX века, а лектор Целестин предаје о животу и делима А. С. Пушкина ув читање, превођење и тумачење Јевђенија Оњегина. — У седници мађарске научне академије на други дан Ускрса ове године читао је дописни члан др. Оскар Ажбот расправу евоју „Словенске речи у мађарском језику", у којој изводи, да највећи део речи, које су стекле право грађанства у мађарском језику, потече од онаква еловенског језика, који је са старим словенским у најближем сродству. □ У Женеви }е пре две недеље дана умро Алфонс де Кандол, угледан природњак, нарочито ботаничар, син славнога Августина Пирама де Кандола, чије је главно дело („Ргосћ-ошиз зуз^ешаМз па1игаПз ге§ш уе^аМШ") наставио и доврпшо. Написао је и „Ша4о1ге с1е 1а 801епее е1 (1ез зауапЈа с!ерш8 Деих 81ее1еа", где је применио Дарвинове идеје на народе и породице.

БЕЛЕШКЕ 0 УМЕТНОСТИ — Невачка дружина „Станковић" у Београду приредила је на великн четвртак духован концерат у дворници Велике Шкоде. Појане су том приликом наше црквене песме, како их је удесио коровођа Штирскк. — Особље хрватског народног вемаљског позоришта у Загребу гостоваће месеца Маја ове године у Сиљету у ондашњем градском позоришту. Вавиће се онде пун месец дана и даће за то времс двадесвт приказа. На репертоару ће бити међу осталим Гундулићева „Дубравка", „Шекспиров „Хамлет", „Отело", „Млетачки трговац" и „Много вике ни о што", Ожјереви „Фуршамболови", Скрибова „Чаша воде", Сардуова „Федора", Онетов „Госиодар ковница", Додетов „Фромон јип. и Рислер зеп., Паљмов „Наш пријатељ Некљужев" и Лаубов „ГроФ ЕсекС*. Мнслило се и на „Теуту" Димитрија Деметра, али се због сценских тешкоћа морало од ње одустати. Дружина ће из Загреба отпутовати 2 маја п. р. а први ће приказ бити у Сиљету 6 маја п. р. у очи великога сајма спљетског.

САДРЖАЈ : Песништво: Јутро. * Кнез Ворич. Мрки вук. — Поука: Житне рупе или житне јаме. — Књижевност: „Језикословне" крупнине. Музз Достојевскога и Муза Ивана Тургењева. — Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевне белешке. Белешке о уметности. „СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке ЈоциЂа.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.