Stražilovo

Број 19.

Год. VI. г ~^ГЈ)<Ј5? 5 *~'

-бс:

^<0Ф0»сз;_

У Новом Саду, 9 маја 1893.

лИ е пита '' ме за п Р е ђ ап|ње Д аие М ;)а ноћи песмом опеваме! Не питај ме ни за моје јаде. . . За н»их само мојр срце знаде — За се ћу их у тајности крити Пред тобом ћу само ведар бити, Јер, крај тебе, мирно живот сносим, Покрај тебе јадима пркосим, На утишам и уздахе своје, Да бих чуо дахе душе твоје. Загрли ме, моја жељо жива, Треба живот и да се ужива! Ако ми се бора челом јави, Не питај ме за што се појави! 11е уздиши, не ћути, не клони! Но .је, одмах, с мога чела гони! Не кори ме, него ме излечи А нек су ми слатке твоје речи

&

Или осмех с рујпих уста твојп', Што ме, часом, милином оиоји На ме носи, измеђ црних јада, У арајство, у царство наслада. Загрли ме, моја жслл жива, Треба живот и да се ужива! Видела си цвеће мирисаво, Кад пастане пролеће убаво, И девојке, како пол.ем ходе, Да га беру, да младости годе... Но питају, шта је било с љиме Преко дуге снеговите зиме, Не питају, да ли всне с чега Ни да ли је све добро по њега Но се диче оним, што им нуди, Стручак мапу — цвет метну на груди. Загрли ме, моја жељо жива, Треба живот и да сс ужива! Вл. №. ЈовановиК

„Јтрошга" и „Неккри-а"!! Г.огме си се ти отрцо, Изанђала теби лира, 1Га н ти би још падрцо!

ВЈРа ЈрЈШИ ®Ц ЛУМ шшш рече

Но .,ро81је<1пји'- — велиш И у трп.е кошг.е врже, Неваљу ти дође вече Пегаз чудно нешто ржс.

Додијало већ и скоту Шеврдање Жумбер-паше Зар да трпи ту срамоту, Камелеоп да га јаше?! Јован ГочиА