Stražilovo

чз 330 к-

У Александру пије пашао р.о.тлто оруђе, какво се падао да ће паћи у њему а и хапсбуршка се монархија пије дала гаале срупшти. Сам се Таљран борио иротив тога илана отворено и кришом. Наполеон му се ругао да је Аустријанац а мипистар се тек овлаш опирао том надимку. Од увек је било његово уверење. да као бедем против рускога истока треба једна Аустрија а у бечком би се државном ар-

хиву можда дало паћи доказа, колико је стало то увереље. Наполеон је и сам најпосле морао усвојити то уверење и зацросити једну архивојвоткнњу. Но гато је вигае изгледао да се диже у очима свега света, то је све већма јурио ииз брег. Одиста се сам унропастио, сатрло га је то гато је хтео да буде бог на земл»и. Његова нолитика била је његова судбина. С немачког.

1 @ А с «ч1* 'Ч!У 'чћ' 'чћ- ? Ф КОВЧЕЖМ Ф

КЊИЖЕВПИ ПРИКАЗИ Ст. В. Смоленск1и. ГланнТ.Импи нТ.снонТнпл божсствоннон литургш, молебнаго нТнтг, наннихндн н всенотнаго бдћнји переложенннл длл хора мужскихг ГОЛОСОВЂ — —. Внпускг I. П 'ћСНОП'1;н1а божественпоИ литургш. ИриложенЈе кт> зкурналу „Церковнбм ВТ.домоети, иадиваемнн при свнтМшемт. сунодђ". С.-Потербургт>. Норован Скоропечатнл П. 0. Пблонскаго, Лештуковт. пер. Н. 13. 1893. стр. 48. — Под овим патписом издајв и издаћо прав. Синод руски све иесме црквене са нотама за хорално појање. Ту ја започета литургија са својима варијацијама. Ноте су врло еавесно и врло тачио израђене под цензуром првих руских композитора, тако да ове евеске могу послужити иначе за ваљан извор нри организовању хоралног појања. Исто су тако и ноталне варијаите тачно прибележене и додате. Ове свеске, од којих је сад изашла прва, коЈу овде приказујемо, вал.а да упознамо за то, што имају вредности и за наше црквенс певаче и хорове, бар као богат извор за црквене композиције, које несу код нас баш тако врло обрађене. Препоручујемо је особито стручњацима и црквеним хоровођама. Б. Иешта. А. II.

> "?* Т* "I 4 - т- -т- 5 - а);

,ф_

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ — У „Јавору" читамо, да је српска краљевска академија у Београду на расписану награду из Фонда МаринОвићева, из којег је награђено било „Он све зна" Л. К. Лазаревића, „Ново оружје" Сита Матавуља и „Икоиија" т 1сде Мијатовића, добила ова три дела: „Кант нашега доба", „Шумадија" и „Чича Стојиљко". За поеледња два вели „Јавор" да су приче, но за прао но каже штаје. — У јавној седници југословенске академије ире ј;'дно трп нодеље читао је Отоп Кучера своју расправу о Марипу Геталдићу, Дубровчанину, знамениту математичару и Физичару у иочетку XVII века. — Из „Просветнога Гласпика" нрештамнана је рас нрава 'Б. С. Хорђевића „Јован Бошковић, 19 фобруара

1834 — 25 децеибра 1892". Живаљевић се у 8 броју „Јавора" у доста опширној оцени всома неповол.но изражава о овом раду. — У 8 броју „Јавора" приказапи су „Таласн" и „Ромони" Тзорђа Стратимировића. Приказивач „наглашава нејасност, неисказапост у многим песмицама", вели за песника — свакако је хтео то рећи за несников језик да је „доста богат нровиицијализмима па и пунијим грешкама", замера „и сувише вештачком реду речи, који је „на више места" и „на многим местима бсз невоље а свакако и против правила нашег језика употребљен" па ипак „искрено преноручује самс несме читалачкој публици". — Из XV свеске Јагићеве Лрхива прештампан је у засебну кљигу члапак дра Милана Решетара „Ипг Тех^кгШк уои Ра1тоЦс'8 Бгатеп". (в. у претпрошлом броју „Стражилова" међу кн.ижевним нриказима). + Руски часопис „Благов^етт," доноси у свом 45 броју превод из збирке Вука Врчевића „ДТ.вичЈн судч.. Разсказт. из Герцеговинскаго бнта". — У Риму је у претпрошлу суботу умро славни физијолог Јаков Молешот, поживевши седамдесет и једну годину. Молешот је био један од пајзнамвнитијнх модерних природњака а мајстор у популарну нриказивању. + Мило нам је, што можемо јавитн, да у последње доба ноклањају наши нолитички листови вишс пажње но пре пиеан.има туђинаца о нама. Тек што је тако рећи „Србобран" завршио евоје разгледање иознате Шнелерове књиге „0 државоправном одношају Босне и Херцеговине", коју узгред буди рсчено издаје па српском др. М. Веснић, а већ нам „Одјск" 77 бројем у нодлиску поче доносити под патиисом. „ Французи о Мапвдопији " опширан реФерат о Берарову делу, на које обратисио нажн.у наших читалаца у једном од нрошлих бројева. тјт- Немачки часопис „Аш ТЈТ -СЈиеП" доноси у нрвој свесци „ 8исТ81аУ18о11е Уо1к8тесИс1п" уоп Р. 8. Кгаиаз, V. Л*и1е1;1е-У11ка80у1е ип<1 Тћ. ОгаачбеуИ.

САДРЈКА.1: Песништво: Кнез Борич. Мрки Вук. Кн.ижевпе белешке.

Књижевност: Гсте и Наполеон. — Ковчежић: Књижевни нрикази.

,,СТРАЖИЛОВО" излази сваке недсље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за но год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара на годчну. — 1'укописи се шаљу уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Наложића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јдцића у Новом Саду.