Stražilovo

чз 342 ЕЗ-

налатип То не, но он је својих греха пун. Јер отаџбини квара ношате, 0, колко квара! . . Да му обашка За сваки живац казну судимо, Још не би био кажњен грешник тај. Са свију страна земље несретне Довлачио је чете туђинске, Раптаљујући на нас суседе, С којима дотле сложно живљасмо, Те на нас мач и огањ дизаху. Да не би с нама Бог н храброст нам, Са лида би нас земље шчистио. Предај га дакле нама у руке, Нек мучи муке, које заслужи. краљ лудвик Ал ако грехе своје поправи, Борећи се за веру Христову? Та праштати је дужност хришћанска, Кад грешник грехе радо покаје. Не могу вам га дати, нек је крив То реци краљу свом, ког поштујем, За љубав и за гозбу честиту, Што војсци ми и мени учини Ал Борича му дати не могу. палатин Зар така плата твом домаћину 'За љубав му? — Да оног заклањаш, Ко као лунеж на домовину Са ножем уста, водећ' протуве, Што земља као талог изметну ? Пе кајање ни смерна нокора Оначина је њега донела Међу нас, који у бој устасмо Под знаком. крста а за часни крст. Он тајно уђе као претворник, А смер му је да склопи заверу, Да тера своју личну освету, Јер ту се нада наћи присташа Спрам себе ... па да дигне грозан рат, Да лије крв, да пали оташтво. Е то је његов барјак: освета И бес и покор, грозна недела А не да тежи светој земљи — он. И у твом стану сада шурује, Обећава, ког мож' да завара . . . Ал с праведном је ствари вазда Бог, И он нам даде конце у руке, Да нптков замку сплести не мога Увребасмо га, ухватисмо га.

краљ лудвик Издајство никад нисам штнтио Но дајте доказ, онда нек је ваш. борич 0, не веруј им, краљу, иресну лаж! Њих гони страх, јер њихов отмичар Зна добро да је нресто само мо.ј, И за то би ме радо смакнули, краљ лудвик Сви за мном! Пре нег судим од ока, Да чујем тужбу, ал и обрану; Ко право има. правде имаће. (Сви одлаае осим обе женске) Шеста појава јудита. ружа ружа (нримиче се к Јудити, која ое ухватила за шаторски сто) Охрабри ми се! Јесте онасно, Ал краљ га не ће казни иредати Без доказа. — Хајдемо за њима! (пружи јој руку) јудита (иа додир руко иренувши) Не сикћи! Змијо, што ме с' дотичеш?! Из мога ока читаш, све да знам. ружа (тужно) Шта, краљице? Шта зиаш? јудита То, ко је крив. Зар ја? Зар ја га гурнух у нропаст? Је л, што ме сруши сумње оштри нож, На не бих више кадра сносити, Већ дођох. ... Но па, е го сумње ту М ето муке — све је истина! ружа Да, отац мој и муж твој свршише Да натраг отму престо Боричу. јудита Да, теби — ти да будеш краљица. . . Тај савез није иротив краљева, Већ против мога срца наиерен, Ту моје нраво газе ногама, Да отпмање слави иобеду; Ти иросу семе тешке невере У њега.. . Тн сп отмичарка, ти...