Stražilovo

чз 38? о-

„И тако се прем (баш) догодјг : 82 још Дубровник с давњом круном стоји цијећ вјере у слободи међу лавом и дракуном ( 'змајем). , п Ах, да би увијек јакно (као) саде 83 живио миран и слободаи, Дубровниче бијели граде, славан свијету, небу угодан. „Круне угрске већи дио, 84 сву босанску краљевину и гди је херцег господио влас пода се турска укину; „још сред уста љута змаја, 85 и ноката бијесна лава око тебе с оба краја словинска је сва држава. „Робови су твоји сусједи, 80 тешке силе свим господе; тве владање само сјбди на пристољу од слободе. „У слободну граду овому 87 од зетовијех тако р.ука сачува се деспот, кому ,ја сам унук од унука; „и од нашега свега трага (кољгна) 88 не находи нитко се ини, разми (оеим) ова кћерца драга ка је разговор мој једина." Ко чу ово црнац, скиде 89 златну махраму иза паса, Сунчаници тер отиде, и у начин ју благ приказа, велећ: „тва је срећа сада 90 и велика и честита, источном си цару лада (љубавпица), о дјевојко племенита !" Сунчаница тада сврну 91 очи од срама и ноникну: а сву осталу дружбу црну црни хадум к себи викну;

ну С ЊИМ не ХТећ^ хотеЛи) дасо ДИЛИ (дијели) 92 дјевојчица часна и лијепа, уграби је он по сили исред скута ћаћка слијепа. Опет' би се млада узела 93 страшном црнцу, ки ју хвата голубица јакно (пао) бијела, црном орлу из ноката. Али Љубраг у шљепилу 94 тужни старац над све ине чувши грабит' кћерцу милу, ухити се за сједине, и не уфајућ (надајуЛи се) да ју обранн, 95 заупи (иовиче) у глас пун жалости: „ТГа ово ли ме, јаох, дохрани тешка, и трудна ма (моја) старости? „Да ли доста, срећо худа, 96 дјединство опет' ме (моје) не би ти и од десиота славнијех свуда пастирим нас учинити? „и л.убљенијем синовима, 97 ки бише очи ( очију) мојих зенице, да мој живот справљат' има и колијеике и гробнице: „ну ме сада сасма овако 98 слијепа старца још покоси, чим се моје добро свако, ма једина кћерца односи. „0 ма (моја) кћерце ! — Није је, није! 99 Сунчанице кћерце млада, твој сунчани урес (љепота) гди је? Јаох, тко ми те граби сада? „Озови се, кћерце мила, 100 ви}} (види), која ме болес цијепа, ах, кому си оставила ћаћка твога стара и слијепа?" Старац ЈБубдраг тужи овако 101 али што му тој ( то ) помага (помаже) ? с кћерцом му се веће одмакб подалеко црни ага.

82. У вријеме кад је ово пјесник писао, а то је почстак XVII. вијока, заистд су биле свс српске земље под Турцима осим њешто брда црногорских, дио мдетачке Далмације и Дубровника, који се својом вјснгтом нолитиком и плаћањем данка бранио сједне стране од Млетака (лава) с друте од Турчина (дракупа, змаја). — 84. У Угарс.ку продријешс Турцп посије пада Биограда 1621 гоДипе и мухачкб битке 1526 и учинише ју својом провинцијом. — босанску краљевииу освојишс још 1463 године, тада ухватише на вјсру пошљедњега краља Стевана Томашевпћа у Кључу и погубише га. — гди је херцег госаодио, Хсрцеговину св. Саве освојише Турцн 1482 године од Иладислава п Влатка, синова Херцега Стјепана, који се склонише у Цубровнив и Далмацију. — 85. љути ома,ј, турска царевина. — бијесии лав, Мле-тке, јер је грб млетачки лав Св. Марка. — 88. разговор, забава, утјеха. — 86. Норед све жалоети, ко.ју нјесник осјећа нгто јс словинска (српска) држава у турском ропству, ипак га нокрајински патријоти.чам дуброиачкп заноси тс меће Љубдрагу у уста строфе 83—86. — 88. и у начип ју б. ириказа, уз лијепе рпјечи и покрете поклони .ју т. ј. махраму, као заручан дар. — 91. кивлар-ага бјешс на сједил.ку сам дошао а сад позове и евоје друпггпо. — 92. с њпм, с оцсм Љубдрагом. — 95. не уф. /\а ју одбрани, пије се ни надао да ће је моћи отсти од црнца. — 97. да мој жив. саравпат' б. и кол. и гробн. он нх је одл.уљао па је дочскао да их и сахрани. — 98. допро свако, управо једино добро.