Stražilovo

447

уста не испаде никада груба ријеч против те женскиње; шта више, често би одбијао кривицу за сав онај догађај на своју настраиу ћуд. Споменуо сам на више Рашелку. II прама тој је женскињи нјесник у врло иитимном одношају стајао. Па ипак се но некад дешавало, даје велика глумица пјесникове осјећаје криво тумачила, што их је не ријетко у сукоб доводило. Мир се често рушио, те изнова склапао. Ну, ова је умна женска глава Де Мисета искрено вољела и у велике цијејенила. Павле Линдау наводи из њихова одношаја једну анекдоту, коју би штета било овдје не навести. Једног дана (априла 1848.) нозваће чувена вјештакиња пјесника па ручак, на који бијаше позвала и неколико високијех лица из нариске аристокрације. Младица носаше тога дана на руци прекрасан прстенчић, у ком нијеси знао да ли је љепши повез, или драги камен у повезу. Међу гостима настаде права утакмица, који ће да се домаћици љепше удвори и тај прстен топлијим ријечима похвали Да томе ласкавом плебисциту крај учини, устаде она нанрасно са столице, скиде ирстен с руке и обративши се ка гостима: —- Господо, рече, прстен је на иродају: изволите се надметати! У тињи час скочише ионуде од 500 до 3000 франака.

Само пјесник ћуташе; његов мршави тоболац не допушташе му да се надмеће са имућном госпоштином око себе. — А ви, госнодине? Зар ви нипгга не нудите? — упитаће одједном глумица пјесника. —• Да чујемо, што бисте ви дали? — Дао бих вам срце своје, — одврати пјесник. — Е, онда је прстен ваш, — њему ће она, стресавши га с руке иреда њ иа трпезу. Ио ручку, пјесник, држећи занаго да је шала довољно трајала, хтједе да јој прстен иоврати. »Нипошто!« упаде она. »Ја се нијесам мислила шалити. Ви сте ми дали ваше срце и ја вам га не бих ни за што вратила. Погодба је склопљена, а коме је криво, нек му намири Бог.« X У Де Мисета бијаше чудан поглед иа свијет. Он наиме вјероваше слијепо, да у животу све зависи од случаја. Умјетник од главе до пете, љубљаше страсно ненадне, неиредвиђене згоде, оно, што његов виспрени земљак Стендал (Веу1е) називаше »1е (1шп ћпргеуи«. Једном се о длаци не вјенча с једном младицом, коју познаваше тек од неколико часова. Своју тврду вјеру у случајност изразио је врло јасио у овоме сгиху: „Са роизвшге еа!; а 1)1егг; 1е геб1;е агг ћагаг(1." Марко Цар

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ

81вУ0 Р. Венеугс. 31гисак сујјеса и зротеп 1 з1ауи оЉпса вротепјка пеитг1от згрвкот рјезпИог 1уапи Е. Сгипс1иНси. розуеспје •— —. ТЈ 8р1је1ш, ^зкагтеа Каг1а Еиззо, 1893., 8°, стр. 79. Сђепа 40 поу6. Ова је књижица изишла баш на дан два пре него што је откривен споменик бесмртноме песнику „Османа". Песник, као пгто тврди у предговору и на крају песми под натписом „К,0(1и" (Ш како је ,,81:гисак 1 ' роз^ао), хтео нам је да пружи, као што је заиста и пружио, том свечаном приликом низ лепих, нежних лирских песама, разног размера, а садржине делом сличне делом* детаљно различне. Цео овај венац иесама има двадесет и шест које краћих које дужих песама. На челу овом венцу је песма „Ргес! зротеткот", л.епа у родољубивом духу састављена песма као израз оног одушевљења, које нас обузима, кад први пут угледамо ГундулиКев споменик. И остале песме, које као цвеће ра-

зне боје и разна мириса сачињавају овај венац и дају му оно хармонично шаренило, одликују [се у првоме реду патриотским српским осећајем, израженим у лепим лирским нежним реФлексијама, у којима и не тражимо оног дубоког мисленог психологиског колорита онда, кад смо тако одушевљени и раздрагани, као што бесмо пред спомеником бесмртнога Гундулића. Међу овим песмама има и мало дужих лирских спевова, било да су ови само субјективан излив песникових осећаја, било да су пак песникове реФлексије на нешто што је ван њега. Међу прве спада , Шедгја тода тога песникове ре<&лексије на утецај, који чини на њега море јадранско. За тим „РгеД ГЈОУСепот" (стр. 9.) са четир одељка. Одушевљена је песмица „б<:а је 8г1)1п ?" исто тако „ВпгаН јипасх..." реФлексија иесникова на старо српско јунаштво (из два одељка). Чиста песникова лирика огледа се у песми „Тп. 6а§е" (стр. 16 из три одељка). На стр. 28 је међу ове иесме уметнута .,кга1:ка Бгата {ап^аигје и с!уа бта" иод натписом „Бис1а", са т р и призора свега у оба