Stražilovo

544

која је изишла у Млетцима 1519. год., Октоиху". Колико је до сад познато 1519. г. штампао је Вуковић служабник и псалтир са часловцем (Кар. бр. 15. и 16.; Шаф. бр. 215. и 216.), а други део октоиха штампао је Божидар Вуковић тек год. 1536—1537. (Кар. бр. 29.; ИГаф. бр. 222.), као што то г. Ровински и сам на стр. 21. спомиње. У поговору те књиге вели Божидар, да се подухватио, да штампа октоих »еже жслдм. <8 гоностн моеге". Да ли је рад Божидара Вуковића наставак рада цетињске штампарије, то је велико питање. Пада јако у очи, да Божидар у својим књигама нигде не спомиње ђурђа и цетињску штампарију. А шта је дало Болшдару Вуковићу повода, да се подухвати штампања књига, прича он сам у поговору „молитвослова" г. 1520.:Ко;кндлр1> Воуковнкћ... в н д е \ к I! 1> г рд дт> К е н е т I д н нсћстлвдкмо ш т Т н \ ћ г. о а; 1. с т ћ к ћ н д \ н н с д н I д II д тнндрехћ <|> (> о у ■' ■■ а;е н Г р к м н н н V е с % м к м, ж е д д н I е м ћ в ћ ш д ел<:\|, н 11Д1НД срккћскдд же клкгдрћскдд тдкожде нд тинлре\ћ сђстдкнтн " (Кар. стр. 53.) Божидар је дакле дошао у Млетке и видео, да се тамо штампају књиге, иа је онда пожелео да и његови санародници добију штампаних књига. А да ли је он знао за цетињску штампарију и да ли је у то доба (г. 1520.) била још у животу та штампарија, када је Божидар казао: пн дште кссклдгм Госнодћ Коп, иоспишнтћ мн, хоштоу прннсстп ксе тннл(>н ... кћ скоемћ готћУћсткоу > — то не знам, али мислим, да Божидар није знао за цетињску штампарију, јер би без сумње или он или скромни калуђер Пахомије са хвалом сиоменуо прве трудбенике око штампања црквених књига, и не би Божидаров син Вићентије г. 1646. рекао, да се љубав Божидарова према свом народу види »но прћвомћ штдмндшо кннгш.." (Кар. стр. 107.). Исто тако не знам, али сумњам да је У Новом Саду 19 аугуста

Пахомије „један од 8 првијех штампара ободске штампарије", као пгго мисли г. Ровински, и не знам, да ли ј>! онај »днмнтрТе логофетћ, вћинкћ... вожнддровћ , који Је г. 1547. штамнаоу Трговишту апостол (Кар. стр. 113.), да ли је он — као што г. Ровински на сигурно тврди — унук нашега Божидара Вуковића, који о себи г. 1537. каже: »криме стдростм моеж |||>нкдн;кд1ст се" ; то не знам, али знам, да се одговарајући олако на така питања праве често погрешке, као што је н. п. многозаслужни Кукуљевић погрешио пишући (Агкју I. 131.), да је Божидар Вуковић г. 1529. отишао „и тПи вуоји Негге§отти и ^х - ас1 СгОгагсЈје па Вгпп" и да је „омто ропео г атји Шћаги", а на погрешку га је навело само исто име Божидара Горажданина и Божидара Вуковића! У трећем одељку говори г. Ровински о осмогласнику г. 1493 — 1494. Четврти, и последњи одељак, носи натпис: „Главни покретачи штампарија и штампари". Г. Ровински се зауставља на речима Божидарова сина Вићентија г. 1545.: »н тдкоге но сћмрктн 1СГ(1> с веднмћ нотрошкомк н^ћ толнко ддлефе стрлне вћ лт.тд гнд (гдфм (1540.) нд н: г о к д ц| н н « м р к т в о т 11 л II 1с г 0 «0 ii с с 6 ii 0 № с т ћ, ii покопдно 8 1|(>квс стдр це горнцд прн 1С^ер1И|1к 6) ншитдрн" (Кар. стр. 107.) — те доказује, да је гроб Божидаров на острву Старчеву у Скадарском језеру. Како је сада већ изашла расправа И. Руварца о првој српској штампарији, то ће се и г. Ровински као и сваки други уверити, да је прва српска штампарија заиста била на Цетињу, а не на Ободу, који се у старим пашим штамааним књитама нигде и не сиомиње! Али при свем том расправа г. Ровинскога добро ће доћи свакоме, који жели да што више дозна о србуљама и првим трудбеницима око њих. Ст. Станојевић

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ 0 Босни се и Херцеговини опет почело писати. Тако је .,Рев4ег 1Лоу<1" донео у 201. броју повећи подлистак о Илиџи код Сарајева, а 10,420. број „Иеие :Ггеде Ргевбе" донео је опет подлистак „Л^јззепзсћа&Цсћез аиз Вовшеп" из пера Отона Бендорфа. Из опаске уз тај подлистак видимо, да је приликом посдедњег скупа немачких Филолога и педагога земал>ски музеј у Сарајеву издао две кљиге о Босни.

Једна је прва свеска, „"ТОЧбзепзсћаЊНсће МИЛћеПип&еи аиз Возшех) ип<1 <1ег Негие^о-шпа", које изилазе под уредништвом дра Морица Хернеса. Дело је изишло на осмини, има страна Х11-Ј-593, 30 таблица и 700слика у тексту. Узтоје изишао први део дела. грађевинарскога саветника филипа БатиФа, „Еот1сће 84га88еп 1п Возп1еп ипд <1ег Негге^отпа". Овај део има 70 стр. 24 слике на 12 табл. и 1 карту. Осим тога иде уз ову свеску додатак о натписима од дра Карла Пача.

САДРЖАЈ: Песништво: Мртвој љубави. Када гледам очи твоје. Зорино најмилије цвеће. Илка. Мрки Вук. — Поука: Женидбени обичаји у Кобашу. — Књижевност: Српство у страним књижевностима. Књижевне оцене. — Ковчежић: Књижевне белешке.

Издаје књиисарница Лукс ЈоциКа.

Срп. штампарија дра Св. Милетића