Stražilovo

560

□ „Одјек" од 124 броја почео је доносити врло интересне чланке о сеоском и занатлиском кредиту. То је питање сада на дневном реду у Србији, и, како чујемо, спрема се законски пројекат за идућу скупштину. Ц „Глас Црногорца" у 33 броју доноси приказ Новог црногорског грађанског законика у немачком преводу од Милана П. Јовановића. — У 4 свесци „Наставника" за ову годину приказује II. А. Т. расправу В. Пушибрка „Како се мери и како би се могло мерити време и круг", која је изашла у извештају о српској великој гимназији Новосадској за прошлу годину. Приказивач се повољно изражава о расправи; замера јој до душе мало јачи катедарски тон но вели за њу, да је врло занимљива и врло поучна поред лепе забаве, коју може дати као врло могућна и изводљива комбинација. — У истој свесци „Наставника" приказује Ђ. С. Ђорђевић Љуб. Стојановића Граматику старога словенскога језика, коју је лане приказао Рад. Врховац у „Стражилову„ (бр. 18, 19 и 20) и Облак у Јагићеву Архиву (XV књ.). Ђорђевић опажа да је књига рађена у хитњи те се наилази на многу нејасност, коју треба прецизније рећи; осим тога замера писцу што је овде онде одступио од Лескина; вели, да његово излагање није ни јасније ни практичније од Лескинова а не може се бранити ни с научничког гледишта. — КпЈ12еупа 8ток-а у свом 9 броју приказује Карићево дело „Србија и балкански савез". Вели за њ да је писано великим маром и дубоким познавањем прилика, у којима се налазе балкански народи, па с глатким и лако разумл>ивим слогом, те је топло нреиоручује. — Од почетка јула ове године издаје у Петрограду Петар Вајнберг, познат као преводилац Гета, Шилера и Лесинга, позоришне новине, које ће Русе упознавати са драмскомузичким животом западне Јевропе. — У Љубљани је умро млади словеначки песник Фран Гестрин. Поживео је 28 годииа. Био је до својих последњих дана веран сарадник „Љубљанском Звону" а писао је иесме и приповетке и осим тога много преводио са руског и чешког. За словеначко позориште превео је до неких тридесет комада. Најбоље своје песме издао је лане у засебној збирци. Све своје имање — око 25.000 Фор. — оставио је словеначком књижевничком добротворном друштву у Љубљани. □ Драмска словенска књижевност веома је мало позната у западних народа, бар код Француза. Не знамо, да ли је што год преведено у њих из наше књижевности. Прелиставајући неке швајцарске листове нашли смо, да је иреведена на Француски комедија нашег Ллзе Костића, Гордана. Преводилац је г. ГПарл Пиге, Женевац, који је већ више од десет година на цетињском двору и који врло брижљиво прати сваку појаву у нашој књижевности, старајући се, да то саоишти својим земљацима. Еа ^гЉипе <1е Сгепеуе донела је под: „Српска књижевност" неколико ласкавих речи о овој комедији у четири акта, „која је пуна специјалних дражи, износећи источњачку укоченост и чудноватост". □ М(1те Зеуеппе, позната Француска књижевница, стална сараднипа миогих Француских лисгова, нарочито Б' Ес1а1г-а и 1ј6 Јоигпа1-а, покупила је многе своје члаике и от-

штампала у нарочиту књигу под натписом: Радез гоиде8, К0 ЈУ Ј* е посветила успомени свога учитеља Ји1ез Уа11е8-а, који ју је први научио да „види, да чује и да размишља нарочито, да осети патњу бедника". Она је учествовала и у париској комуни ; а сваки догађај, који се збио у Француској за последња два деценија, њено вешто перо, удружено са њеним племенитим срцем, здравим разумом, пуним оштрих и дубоких погледа на данашње друштво — умело је насликати тако, да је њихова верна слика остајала трајно урезана у души њених читалаца. Мс1те беуегте је данас у најлепшем добу умне продуктивпосги; и ова прва збирка је почетак, за којом ће се осути још читава серија Радез гоидез.

0МЕ0ИЦЕ (Француски драмскн пиецн о модерној иозоришној продукцији.) Француска нека ревија обратила се на најодличније Француске драматичаре па их запитала шта мисле о модерној позоришној продукцији. Александар Дима вели: Н1то се тиче мога мишљења о нашем модерном позоришту, то ја мислим као и ма ко други. Ако ме комад који интересује, велим да је добар; ако ме не интересује, велим да је лош. Моја драмска естетика даје се свести у кратки аксијомат, који је исповедао још мој отац: „Први чин нек је јасан, други кратак, сви пак нека су занимљиви". — Едуард Паљрон не мари за дугачке комаде. Комад, вели, који се приказује, то је влак, који полази. Експрес-влак, брзи влак, муњевити влак, који гледаоце треба од експозиције до решења да одведе брзо, без икаквих штација осим пауза међу чиновима. Иначе се може десити несрећа. У том упоређењу, које је апсолутно добро, видим само једну разлику. Влак звижди сам, а комаду звижде други. — Лудовик Халеви не ће да каже своје мишљење. Не треба, вели, ми драмски песници да пресуђујемо оно, што смо написали ми или наше колеге. Хо је ваша ствар, ви, критичари, твоја, нублико! — Рипшен мисли исто тако. Војник, вели, нема никаква мишлЈвња о боју, који бије ; све, што уме рећи, јесте: да бије бој. — Франсоа Копе вели: У књижевности није драмски облик први, боже сачувај! но најтежи је свакако. — М. де Борније вели: Све што вам умем рећи, јесте то, да у делима мојих Колега има много нггошта добро, а и у мојима малко. — Најпосле брани Бисон своје комаде овако: Петнаест стотина људи пуна три сахата засмејавати, тежак је иосао, посао моралне и хигијенске вредносги. Било трагично било комично, позориште живи само од интересовања. Различне школе нису ништа друго, до вештина, правити друге сосове или од заостатака других јела сгварати нова. Хтети рећи, да позориште оплемењује, то је толико као кад би човек рекао, да огледало може полепшати лице, које се огледа. (На гробу Ромеа и Лулије.) Љсабонски проФесор Петрочинијо ди Коста, који спада међу најодушевљеније поштоваче Шекспирове, ноходио је пре кратког времена гроб I Ромеа и Јулије у Верони. Одушевљени проФесор директно је у ту сврху отишао у Италију и положио је на сандук ловоров венац, састављен од мрамора и бронзе. На један зид костурнице' обесио је уоквирену несму, која слави јунака и јунакињу те Шекспирове драме.

САДРЖАЈ: Песништво: Мртва љубав. Нови стан. Мрки Вук. — Књижевност: Пред .Матичину екупштину. Моје симпатије. Књижевне оцене. — Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевне белешке. Смесице.

Издаје кљижарница ЈГ .уке Јоцића.

Срп. штампарија дра Св. Милетика