Stražilovo

БРОЈ 35,

^9 џ е

ГОД. VI. <и?р

Ј 0 б Д н

У НОВОМ САДУ, 29. АВГУСТА 1893.

МРТВА ЉУБАВ (ГОТФРИД Ј^Е^ЛЕР)

ледим зраком трепће звезда даљини, с плавог неба; Да до нашег допре ока Њену зраку вечност треба.

Пре хиљаду, можда, лета Распала се звезда сјајна, Ну на плавом горе своду Јоште светли мила, бајна.

Б <

ерн

Овом чудиом сјају личи Љубав нежпа, љубав врла, Љубав, које нема више, Љубав, што је изумрла. ->г

с. д. м.

НОВИ СТАН

11РИПОВЕТКА ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА

Шгг ивота! . . . Красота! ... — ноче Паја, Ш; бришући марамом зној с чела. — Али што је стан! Овакав нисмо скоро имали. — На сваки начин! Иу, где? . . . Говори! — Лакше, човече! Чекај, да се мало одморим . . . Ишао сам као железница, да ти јавим радосни глас . . . — Та шта си ме напао мучити! Хоћеш ли већ једном? — Дакле чуј! . . . Стан је у улици X . . . вод старог телеграфа . Па да знаш још код кога? — Код кога? — рече радознало Милап. — Код ... код . . . Дед погоди ! ... Та пра,во, од куда можеит погоДити! . . . Милаи нестрпљиво и набусито проговори:

—• Иди до ђавола с тим твојим новим станом !... — Али — повика Иаја, за тим се приближи Милану, шану му нешто па уво, као да од некога хтеде да сакрије. — Чудно ми чудо! — викну Милан. Ја сам мислио, ти ћеш ми Бог зна шта рећи. Мислио сам, да ћеш ме обрадовати и изненадити каквим »меблирапим« или »тапетираним« салоном, а оно ти, Бога ми, натрапа за љубав тога опет на овакав ћумез, где ћемо се једва силом исправити. — Лакше, лакше, баронићу драги! Свидеће ти се ту тако, бар ја тако мислим, да не ћеш лако изаћи . . . Али и да пе ћеш у нови стан, сва ти је мука узалуд, капара је дата и