Stražilovo

I БРОЈ 40. Ј>

В А Н Р Ч

У НОВОМ САД.У, 3. ОКТОБРА 1893.

1Вб

СТАРИ МАЧ

амо дани, кад си некад По бојном се пољу вио, Жедан крви, грозне елаве, Стари мачу, љута змијо! Срце ти је огањ дало, Смртни фијук страшна рука, Певао си и пламтио Сред крви и дивљих мука, Певао си, песма ти је Вила само: смрт и слава, Смрт крвнику, слава вечна Нек јунака увенчава! Паде јунак с вековима, Умре сунце дивних дана, Ти остаде, мрки сведок Мртве славе, љутих рана,

Прах те једе у тишини, Ал те Србин праху не да, Век те чува вековима. Потомак те с надом гледа, Па у ноћи трула мира Брише рђу са оштрица, Твојим сјајем душу греје, Гони мрак са тужна лица. Руку стеже, куша снагу Кад се спомен славе јати, Он се куне, да ће тобом Мушка бедра онасати. Жељом грли слике дивне, Борбу чека, славно време, Да завришти бојна труба И дигне се храбро племе.

Па да суне там, где пламти Крв јуначка, борба слепа, Да раскида тобом ланце П крвничке главе цена.

Ленсвш

А Н Е 0

поноћи немој пад сањивим светом По незнану путу из свештеног раја Анђелак један летео је летом Кроз светлост звезда и звезданог сјаја.

Посланик неба, гласник дана свети' Све јасие звезде прешао је туди, Док мирно заста на овој планети И тихим кроком пође посред људи.