Stražilovo

ф

БРОЈ 43,

§?

Ј 0 в А н

У НОВОМ САДУ, 24. ОКТОВРА 1893.

СРПКИЊО, ШО МИЛА!

Често у дугој ноћи шетам по страном свету, И пијем мирис мио његових цветних доља, И својом грубом руком пресадим гдекоји цветак У наша дивља поља. И занет чаробном бојом цветића кога плавог, На коме трепте нежно капљице росе сјајне, Преносим цветак овај у наша далека поља Са плаве реке Рајне. Берн

Кад минеш крај тог цветка, Српкињо, сејо мила, И кад те мирис његов из твога сна пробуди, Не дижи гордо главу, узбери цветак овај И њиме кити груди! И ако у твом срцу станује туга тешка, Отвори срце своје мирисном овом цвету: Он знаде шта је туга, јер и он тихо вене У туђем, страном свету. (Ј. Д. Мнјалкоин!.

Дошо човек, Допго тигар; Човек гладап, Тигар гладан.

ПЕСМА 0 ТИГР У*)

МЛЛА.НКЛ Г.Л.1ЛДЛ

Тражи човек: Камо воћа? Тражи тигар: Дајте меса!

Не остаде Само мрва, Мрве воћа, Мрве меса.'

Јео човек, Јео тигар, Човек воћа, Тигар меса. Влагоје Вранчић

У Т Е X А

ани га нек иде куд га жеља вуче, Несретно девојче! Он не схваћа јада, Нит је чуо, кад ти за њим срце пуче И прокапа сузом, коју лијеш сада. Ах, туга је авет, што румен испија

Са живих образа. Зар да с.е угаси Боја ливиог цветка, ког је зора тија Брижно иеговала, да тобом украси Башту овог скета? . .. Љубиотеније: К.'о Јгептирак, који с цвета на цвет слета,

*) Колико наше нознавање допире, овој и овакој балади ие ће бити еличне ни у читавој еветској књижевноети. Тако је кратка а језгровита, мањкава а^јаена, проета а лепа, па трагичан евршетак. . . , да еве одговара захтевима појетике. Преводилац.