Stražilovo

Т ВРОЈ 4. |

& ГОД. VII. Ј> ^ ^ 70 с^уз с)^а^со^л9

Ј 0 в А Ег Р^

У НОВОМ САДУ, 23. ЈАНУАРА 1894.

X

С путиром љубави њежне нечујни и мили снови Блажени шире лет, Уз шапат вјетрића малих слатко и благо мири Орошен пољски двјет.

К'о кандиоца мала по плавом трепери вису Звјездица златних рој, А као посланик рајски, у храму тишине благе, Тајни се чује пој.

То није анђелак мали што њежну пјесму буди Умилног гласа свог: Под чистим небеским сводом то теби химну поје Љубави моје бог.

Алекса Р. Шантић

IV

БЕСНА СИРОТИЊА (Наставак) Обично

оже мој , како жалостан изгледа човек, ј,који изгуби рачуна о данима својим !... А ја сам био управо такав. Гледајући себе на развалинама најлепших својих нада, гледајући унижене и у блато сваљене најплеменитије своје идејале, чисто ни сам не знам, како су ми дани промицали. Првих дана лутао сам којекуда као ван себе. Ноћи су ми биле тужне и чемерне, јер у њима не знађах за крепки и слатки сан. Више пута сам се заборављао, па се упутим к њима, али се набрзо сетим, и тада ми је обично бивало најтеже. Једном сам чак и отшкринуо врата њихова предсобља, али сам се у истом тренутку повукао натраг, и срећа те ме нико није опазио.

сам ишао од каване до каване, тражећи прилике и начина, да се мало развејем и разгалим. Играо сам биљара, почео играти и карата, а неколико пута, знам, и напио сам се, па су ми и тамбураши свирали до зоре. Једног дана сусретох се с новим својим колегом, с којим сам се у осталом врло мало знао. Он ме сам задржа, те се руковасмо и проразговорисмо нешто тек узгред. — Чујем, да ћете нас скоро оставити упита ме он и приметно развуче своја велика жабља усга — је ли то истина?

Да, цела истина

рекох.

Бежим

вам са мегдана; али, дозволите да оназим, понећу са собом и то уверење, да сте ви заиста велик и гадан швипдлер . . . Он се стресе, одступи један корак од мс-