Stražilovo

74

јога године 1859 неколико заветних каменова и рељеф лова Дијанина; у музеју камен са једанаест редака, који је био ископан у дворишту богословије. На месту Батал-џамије нашао се пре некблико година сандук од олова и саркофаг од камена, а кад се копао темељ за споменик кнезу Михајилу, отворио се код позоришта читав пиз гробова у дубљини од два до девет метара а из тих гробова су многи фрагменти слмка, неколико красних керамичних судова, лампа једна, неколико игала од бронза и друге још ствари доспеле у кр. народни музеј. У суседпој Кондиној улици нађен је заветан камен са шест редака, који је неки центуријон сгаво био свом детету, у Спасовској улици камен са три реда, у Јевремовој су улицч при копању једпога темеља изашла на видело два мала саркофагаод кречног камена са седам и пет редака натписа. 1888 године, кад се зидала Народна Ванка у Дубровачкој улици, нашао се камен са деветннест редака, године 1890 на Врачару одломак са четир реда а у Јовановој улици вотиван камен са осам редака. који су публиковани као и остали.*) И нов*) О том наласку иубликовао је проФесор М. Валтровић у Београду у српском археолошком лисгу „Старинару" 'год. VII бр. 4) од године 1891 опширан извештај. Исто је тако господин Валтровић у „Старинару" од године 1889 саопштио извештај о римској могили коју је на Бањичком брду открио Милован Ружичић а која је још из времена, кад се лешине спаљивале. 0 том наласку, који са свим иредочно карактерише римску природу Београда, прича нроФесор М Валтровић од речи до речи ово: Сви су знаци ту, по којима се даје извести поуздан закључак, да су на Бањичком брду спаљивани мртваци, по уобичајеном начину у старих народа. Сажежене кости, судови, њихов облик, број и размепггај, па новци, несумњиви су знаци, да је на том месту вршен обред спаљивања умрлих. По новцима може да се од прилике одреди и време, кад је спалЕ>ивање оног покојника било, кога се тичу судови и остављени у њих новци. Спаљивање није могло бити ире 253 године по Христу, а ваља да не доцније од године 280. Новни пак сами ковани су између године 253 и 270. Два од њих носе лик императора Галијена, а два друга лик имиератора Клаудија, иобедиоца Гота. Новци са ликом Галијеновим лоше су одржани; а један од њих рђаво је и кован, јер је један део реза — жига — ј на лицу и наличју испао ван бакрене плочице, која се удареним жигом претвара у новац 1 Боље одржани комад носи на лицу своме главу императорову с десне стране гледану, а са зракастом круном. Император је брадат. Око главе чита се: С г А1 ј 1ЛЕКУ8 А\ т (З г . На наличју је усправл>ен лик ђенија мира; окренуо је главу на десно; у десној руци држи гранчицу маслинову, а левом придржава дугачки, косо положени скиптар. Око лика натпис: РАХ АУСг. На лоше одржаном новцу Галијеновом такођер је глава императорова, с десне стране, и са зракастом круном. Од натписа види се само слог О-АЈиБ. На наличју усправљен је лик оличене правде: женска, која у десној држи теразије, а у левој рог изобиља. Од новаца Клаудијевих, један је још досга јасан; на другом је рђом искварен лик императоров и натпис на наличју. На јасном комаду глава је императорова

ци, геме и многи уметнички предмети доспеше са разних тачака Београда у његов музеј. (Наставиће се.) с десне стране гледана, са, зракастом круном, а око ње натиис: 1МР. С. СГ ј АУШУ 8 АУС г . На наличју је усправљен лик војника, који је десну наслонио на |чшрављен штит, а левом држи усправл>ено конл>е. До копл>а писме Н. Натние у около је УШТУ8 АУО. На мање јасном новцу лице је носило исти лик и исти натпис, који се види на јасноме комаду. На наличју опет или је исти лик, који је у другог новца императора Галијенуса, т. ј. лик Правде, или је представл>ена заштитница кузнице, Мопе1;а, која такођер држи теразије и рог изобиља. Натпис је на овој страни веома нечитак. На мој захтев г. ми је Ружичић иослао на разгледање и одломке, цренове од судова и парчад од костију, и ситне комадиће угл>ена, што је покупио из иепела. Уз то ми је послао и ову белешку: „Ових осам комада црвених црепчића јесу од суда у коме је новац нађен; ова друга три мрка црепчића су нађена у пепелу заједно са костима. Било их је тамо још, али много мањих, и за то их ја нисам узео. За кости наномињем вам, да су ово најкрупнија парчад, а осгало је све било колико ова најмања парчад, а и још ситније. У исто време шаљем вам и мало угљена, нађеиог тамо, Угљена је било доста и много крупнијих комада, али се сваки расиадао у рукама". Што су три лонца нађена један уз други, има свог символског значења. Они су били почасни поклон покојнику, као и новци нађени у већем лонцу, и оиај одржани судић. Црепови, који су на прелому своме потавнели, те нису од судова, што су сад при открићу спалишта разбијени, јамачно су од судова распалих од ватре на самом сиалишту. Био је стар обичај, да се бедем од горива, на којем ће се покојник спалити, окити поклонима и стварима, којим се спаљеник за живота служио. Не да се из наведених података тачно одредити, да ли је место на Бањичком брду било нросто спалиште мртваца, или је било у исто време и гробница за пепео спаљенога. Сажежене, па покупљене, и у једап суд сложене косги или су се на самом меесту, где су спаљене, оставиле, па иокриле већом или мањом хумком од земље, или су се осгавиле у нарочиту гробницу, која је на другом месту била. Хумку са спаљеним остацима испод ње звали су Римљани ђизГит, и штовали су је и чували као сваку, друге врсте и облика, гробницу; а место за спаљивање само зваху изГппа. Судећи по судовима, и по дубини, у којој су заједно с пепелом и костима нађени, могло би се рећи, да је ово место пре 1зи81зит но иа^гта Од послатих ми на разгледање комадића косгију три су јаче сажежена, но остала два комадићз. Најкрупнији комадић мери у дужину пет, а у ширину један и по сантиметра и као да је окрајак од доње људске вилице: а најситнији комадић дугачак је један и по, а широк један сантиметар. Наласком г. Милована Ружичића стекли смо дакле уверење, да су Римљани, док су у нашим крајевима владали, мртваце своје и спаљивали, поред обичаја да их 'сахране у земљу, положивши их најпре у камени ковчег или у гробницу, сложену од камених плоча, или од опека. Спаљивање и сахрањивање било је напоредо кроз све римско доба у обичају. Кад је светом нревладало хришћанство, снаљивање престаде. Спаљени су били и они мртваци, чији су остаци нађени године 1882 у Београду, приликом копања рова за темељ споменику књаза Михаила. Но им иепео пије лежао иод хумкама, него је био сасут у плиће и дубље бунаре, у какве се је у Риму и ио другим местима бацао пенео од спаљених, сиротињских лешева.