Stražilovo

свој клетвенички одпошај а Угарска је имала у својим рукама позамашан комад византиске земље и Београд, једну од нај јачих и најважнијих пограничних тврђава. Радио је брзо. Извештен о савезу међу великим жупапом Рашке и краљем Гезом, нападне Манојло, кад је мађарски владар на другој сграни био забављен, његове српске савезнике и примора их да признају византиско господство. Сад окрене Комненовић своју снагу против Гезе (1152). Са великом војском, а журно марширајући, дође до Дунава, поседне Београд и мађареке крајеве, који су пре припадали грчкој држави, и опколи Зевгмин (Земун). По што је заузео ту утврђену варош и са становницима јој грозно поступио, нареди Манојло те се поруше зидови и куле а материјал се на лађама пренесе преко у Београд, да се употреби на обнову те разорене тврђаве. Избегавајући борбу са војском палатина Белуша, који се онамо журио, повуче се цар у Београд а за тим дубље у земљу. Али године 1155 опет дође до рата, који је Геза заподео по наговарању Андроника Комнена, царскога намесника у дунавској провинцији, како би се опет докопао Веограда и краја, који спада уза н>. Рат је тај завршен поразом мађарске војске, исто тако идући ратови, које је Манојло предузео, да тобоже помогне неким мађарским претендентима, који су били у љеговој војсци, да до престола дођу, но у истину да себи у Угарској осигура неограничен утецај и Срем да себи узме. Но свију тих добитака најславнијега Комненовића нестаде са његовом смрћу. Краљ Бела III, некадашњи штићеник Манојлов, био је први, који се дигао против Византије. На његов се пример угледали српски кнежеви. Мађарска војска заузме Београд па, пустошећи земљу, нродре дубоко у унутрашњост византиске државе. Кад је Фридрих Барбароса касније, на трећем крсташком походу, пролазио кроз те земље, каже се да је онде нашао све разорено. Покушај цара Исака Ангела, да мађарску војску потисие натраг, нође за руком само у пола, ма да су Визаитинци допрли били до Дунава. То је било последњи пут да је грчка војска ступила у тај крај. Београд и цео крај на Дунаву остаде у рукама Мађара, чије је господство изгледало да је учвршћено сад, кад је Византинаца са свим нестало. Но наскоро ће та важна тачка постати кост, о коју ће се отимати Мађари и балканске државе, које се на уштрб Византинцима тако нагло развијале. Колико је моћ ромејске државе почела да опада, толико се Србија и Бугарска све више стале развијати и унутрашње и спољашње. Те државе наследише у северним крајевима балканског полуострва византиску државу и обе су гледале

да прошире своју земљу до Дунава и Саве. Србија је била још и сувише слаба а да би сад већ могла била у дело привести своју експанзивну снагу према северу. Језгро те државе, којом је сад владала моћна и свога смера свесиа династија, лежало је далеко на југу, обухватајући југозападне нахије данашње Србије, садашњи новопазарски санџак и Зету, дакле данашњу Црну Гору са скадарском облашћу. Стеван Немања, основалац владалачке породице, која се по њему прозвала, за овај мах је искључиво тежио за тим, да угуши унутрашње раздоре и да с успехом војује против Византинаца те да тако учврсти своју краљевску моћ. За сад још није могао мислити да нападне на ону државу, са којом су његови претходници Урош и Чедомиљ стојали у пријатељеким односима. Са те се дакле стране Угарска није имала разлога бојати за своје земље с оне стране Дунава и Саве. Напротив је опасност претила с друге стране. Бугарска, која се од силних удара цара Василија једва једвице опорављала, била је под Јованом Асеном I васкрсла на нов државни живот. Његов наследник Калојован или Калојан (1197—1207), ванредно енергичан и ратоборан владар, васпоставио је стари сјај бугарске државе. Освојио је Варну и победоносно је дошао до под зидове Цариграда. Београд и источни крај, који се и данас још З')ве Браничево, предадоше се Бугарима, који без велике муке заузеше од Мађара тек слабо поседнуте а и осим тога опале градове. Краљ Имре употребио је до душе прилику, кад је у Србији посредовао у корист једнога од претендената и наследника Немањиних, да зарати на Калојана те да натраг задобије изгубљене крајеве, но наскоро је бугарски цар, кога је папа Иноћентије III преко свога легата Лава крунисао за краља, задобио опет Београдски крај те је Београд још дуго припадао бугарској држави. И под Јованом Асеном II (1218 — 1241) задржала је Бугарска све под Калојаном освојене провинције. Осим Дунавске Бугарске обухватала је Браничево и Београд, Ниш и Велбуже (Костендил), Тракију са Дидимотихоном и Једренима, Македонију, наиме серески, скопљански, прилипски, девоски и охридски срез, па Арбанашку, Елбасан до Драча.*) Тек пред крај владе Асена II загрозише са више страна његовим земљама. Не зна се ноуздано, кад је Београд и Браничевски крај, који се од прилике пружао до ушћа Тимока, опет натраг доспео Мађмрима у руке; но толико је сигурно, да је краљ Бела IV (1235—1270) те крајеве опет посео и од њих *) Лгесек Конзк. Ј..8. ОезсћхсМе с1ег Ви1§агеп. Рга°; 1876. Б\ Тетрвку.